Srpsko vojničko groblje u Solunu, podignuto na prostoru Zejtinlik (nekadašnja turska pijaca) gde se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica za srpsku vojsku i u sklopu koje je nastalo groblje za preminule borce, uređeno je s idejom da se na jednom zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu. Pripreme za poduhvat izgradnje zajedničke spomen kosturnice su počele 1926. godine organizovanjem konkursa za mauzolej stradalih srpskih ratnika i prikupljanjem posmrtnih ostataka na širokom prostoru na kome su se vodile borbe na Solunskom frontu. Na konkursu za spomen-kosturnicu je učestvovao i Milan Zloković, čije se idejno rešenje zasnivalo na kombinaciji fortifikacijske strukture u masivnom rustičnom postamentu i neovizantijskog obličja gornje zone završene kupolom i prožete s više sugestivnih elemenata iz ekspresionističkog vokabulara. Prelaz između donje i gornje zone rešen je umetanjem zabatnog okvira sa svih strana centralnog simetričnog korpusa. Inventivnost Zlokovićevog rešenja se ogledala upravo u kombinovanju i superponiranju više stilski različitih delova u jednu koherentnu celinu.