Zgrada Josifa Šojata
Među više stambenih objekata projektovanih za beogradskog investitora i sopstvenika Josifa Šojata izdvaja se višestambena interpolirana zgrada (stambena zgrada sa najamnim stanovima) u ulici Kralja Milutina 33, kojom je Zloković uneo duh mediteranske profane arhitekture u Vračarski gradski aglomerat, načinivši nekoliko oblikovnih gestova netipičnih za dotadašnju beogradsku arhitekturu.
Kuća Milana Zlokovića
Sopstvena porodična kuća arhitekte Milana Zlokovića – Vila Kaja – izgrađena 1927. godine u vračarskom naselju Neimar označila je prodor moderne arhitekture u beogradsku sredinu.
Kuća Nevene Zaborski
Кuća Nevene Zaborski projektovana je kao jednospratna porodična kuća sa jednim stanom – dnevnim boravkom u prizemlju i spavaćim sobama na spratu. U spoljnjem oblikovanju je ulična fasada simetrična i tretirana kao glatko zidno platno. Slikarski tretman fasade naglašen je širokim okvirom.
Vila Prendić
U nizu modernih porodičnih kuća – vila građenih u Beogradu tokom tridesetih godina 20. veka, kod kojih su uticaji modernog pokreta bili uglavnom formalistički primenjeni, izdvaja se Zlokovićeva Vila Prendić, sopstvenika advokata Jovana Prendića, u čijoj arhitekturi su principi modernizma znatno doslednije i celovitije tretirani.
Vila Šterić
Arhitekturom Vile Šterić, sopstvenika Dragoljuba Šterića, Zloković nastavlja razmatranje prostornih i organizacionih koncepcija jednoporodičnih stambenih objekata. Koncipirana kao slobodnostojeća porodična kuća na parceli, povučena od ulične regulacije, Vila Šterić se prostorno usmerava prema bašti prema kojoj se snižavaju kubusi objekta.
Univerzitetska dečja klinika
Osnovana 1924. godine, odmah po formiranju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Univerzitetska dečja klinika je predstavljala samostalnu zdravstvenu ustanovu za koju je između 1936. i 1940. godine podignuta nova namenska zgrada prema projektu Milana Zlokovića.
Zgrada FIAT-a
Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina).
