U organizaciji Fondacije Milan Zloković i Muzeja grada Beograda, u Galeriji Muzeja grada Beograda u Ulici Vuka Karadžića 2, otvorena je, 28. maja, izložba „Milan Zloković i ar deko“, autora dr Milana Prosena, vanrednog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Izložba je deo programa obeležavanja značajnih godišnjica posvećenih Milanu Zlokoviću (1898–1965), jednom od rodonačelnika moderne arhitekture u Srbiji, i osvetljava manje istražen, ali izuzetno značajan segment njegovog stvaralaštva – odnos prema estetici ar dekoa. Kroz odabrani materijal iz Legata Milana Zlokovića, publika će imati priliku da sagleda arhitektonske, vizuelne i stilske osobenosti jedne epohe, kao i mesto koje je Zloković imao u oblikovanju modernog Beograda.

Kroz crteže, fotografije i lične predmete arhitekte Milana Zlokovića, koji se čuvaju u Muzeju grada Beograda, Fondaciji Milan Zloković, Muzeju primenjene umetnosti i privatnim kolekcijama, na izložbi je istaknuta spona između ranih radova arhitekte Milana Zlokovića i stila ar deko, koji je obeležio dvadesete i tridesete godine 20. veka. Značaj Milana Zlokovića prvenstveno leži i njegovoj vodećoj ulozi u razvoju moderne arhitekture u domaćoj sredini. Ona se ogleda kako u učešću u formiranju Grupe arhitekata modernog pravca tako i beskrupuloznoj težnji ka stvaranju nove arhitekture savremenog doba, podređene čovekovim potrebama, a izražena je kroz projektantski i pisani rad, izlagačku delatnost, naučni i univerzitetski rad.

Zbog toga je Zlokovićeva sklonost ka dekorativnom, posebno izražena u prvoj deceniji njegovog rada, često mimoilažena ili karakterisana kao romantičarski i eklektički pristup arhitektonskom projektovanju, odnosno kao idejno-estetska dilema izražena kroz sintezu starih i novih formi, koja je prethodila usmeravanju na „pravi put“ ka neupitnom modernizmu. Revalorizacija graditeljstva ar deko stila u srpskoj sredini uključila je i nova tumačenja ranog Zlokovićevog opusa, u kojem je moguće identifikovati i različite elemente tog stila, što je detaljno prikazano na ovoj izložbi.

Publici su predstavljeni originalni planovi arhitekte Milana Zlokovića, kako izvedenih objekata, tako i veoma značajnih neizvedenih projekata, kao i dragocena foto dokumentacija Fondacije i privatnih kolekcija u kojima se jasno može pratiti razvojna linija ar deko stila u njegovom umetničkom radu u periodu 1922–1933. godine.

Autorska vođenja kroz izložbu „Milan Zloković i ar deko“ održaće se četvrtkom, i to 11. i 25. juna, te 2. jula, sa početkom u 18 časova.

Izložbu je moguće posetiti do 19. jula u Galeriji Muzeja grada Beograda u Ulici Vuka Karadžića 2, od srede do subote, od 12 do 19 časova.

Članak U Muzeju grada Beograda otvorena izložba „Milan Zloković i ar deko“ se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Na drugom, ponovljenom, konkursu sa spomen hram Svetog Save na Vraćaru učestvovali su najviđeniji srpski arhitekti, među kojima su Milan Zloković i ruski arhitekta Andrej Vasiljevič Papkov nastupili sa zajedničkim konkursnim radom, kome je prema oceni žirija pripao otkup. U raspisu konkursa se tražio monumentalni hram u srpsko-vizantijskom stilu iz doba kneza Lazara koji bi mogao da primi šest hiljada vernika.

Njihovo rešenje hrama sa osnovom u formi upisanog sažetog krsta je u arhitektonskoj istoriografiji ostalo zapaženo po jedinstvenom, organski koncipiranom, oblikovnom tretmanu zasnovanom na stepenovanju polukružnih volumena i površina u kombinaciji sa više polukupola i centralnom kupolom. Na ovako razuđenoj kompoziciji je postignut ekspresionistički efekat s prizvukom vizionarskih stremljenja u kojima se razaznaje originalni pristup i osavremenjena stilizacija.

Zloković je smatrao da bi Svetosavski hram, kao jedinstvena umetnička celina, trebalo da bude koncipiran slobodno i bez ograničenja, „kroz prizmu savremenog shvatanja umetnosti i života“, jer bi samo na taj način predstavljao „pravi izraz narodne zahvalnosti prvom svom prosvetitelju“.

Sveti Sava (oko 1175–1235) jedna je od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, duhovnosti i kulture. Kao utemeljitelj autokefalne Srpske crkve, prosvetitelj, zakonodavac i diplomata, Sveti Sava je ostavio dubok i trajan trag u oblikovanju srpskog kulturnog i duhovnog identiteta. Njegovo delo obuhvata organizovanje crkvenog života i ustanovljavanje crkveno-pravnog poretka i prosvete, književni rad i ktitorsku delatnost, koje prožima kontinuirana duhovna misija polaganja sveštenih temelja u osnove srpske srednjovekovne države posredstvom putovanja u najznačajnije centre istočno-hrišćanskog sveta, otkupljivanja svetinja i pribavljanja relikvija.

Predstavljanjem vrednih originalnih predmeta – istorijskih dokumenata, starih rukopisnih i štampanih knjiga, fresko-slikarstva, ikona, grafika, slika, crkveno-umetničkog veza, i drugih dela poput kopija fresaka i kamene plastike, ali i digitalnog, multimedijalnog sadržaja, ova izložba ima za cilj da prikaže život, delo i nasleđe Svetog Save, približavajući ih savremenom posetiocu.

Izložbu je moguće posetiti do 19. jula u Galeriji SANU (Knez Mihajlova 35), od 10 do 21 čas.

Članak Na izložbi „Sveti Sava” u Galerija SANU izložen konkursni rad Milana Zlokovića za Svetosavski hram se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

U Legatu se nalazi 2.291 predmet. To su u najvećoj meri crteži realizovanih i nerealizovanih projekata, i mali broj fotografija arhitekte, koji su u januaru 2025. godine proglašeni za kulturno dobro.

Katalog legata, autorke dr Angeline Banković, muzejske savetnice, štampan je na 400 strana. Sadrži tekst u kojem su predstavljeni život i rad Milana Zlokovića, sa posebnim akcentom na materijal o njemu koji se čuva u Muzeju. Sam kataloški deo obuhvata sve muzealizovane predmete, koji se odnose na 217 identifikovanih i 57 još uvek neidentifikovanih projekata, a praćen je sa 119 ilustracija štampanih u boji.

Članak Objavljen Katalog Legata Milana Zlokovića u izdanju Muzeja grada Beograda se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Reč je o dragocenom materijalu koji se čuva u zbirkama i fondovima domaćih i inostranih ustanova – pisanim dokumentima, fotografijama, crtežima, akvarelima, itd. U knjizi je detaljno proučena građa nastala od prvih naučnih istraživanja srpskih srednjovekovnih spomenika sedamdesetih godina XIX veka do kraja šezdesetih godina 20. stoleća. 

Zadužbina kraljice Jelene iz 13. veka jedan je od prvih spomenika kulture koji je konzerviran i obnovljen po uspostavljanju službe zaštite, nakon Drugog svetskog rata. Kontekstualizacijom neobjavljenog materijala i novim pogledom na dokumentaciju o Gradcu, otvorene su mogućnosti za dalja istraživanja i dobijeni su i novi podaci u prilog poznavanju istorije zaštite na ovim prostorima.

„Vraćam se u Beograd i mislim onda na put za Gradac (u blizini Kraljeva), zadužbinu Kraljice Jelene Anžujske. […] Moj je zadatak ipak više umjetničko-kritičke prirode nego li istorijske. Tek jedan mali istorijski pregled potreban je. Ja sam u Parizu đak Gabriela Millet-a, poznatog vizantologa i pisca o našoj do sada najpotpunijoj knjizi o starim srpskim spomenicima“, beleži Zloković u pismu iz 1922. godine.

Članak Građa iz zaostavštine Milana Zlokovića uvrštena u monografiju „Dokumenti za proučavanje Bogorodičine crkve manastira Gradca“ se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Ona prikazuje proces sagledavanja, proučavanja, obnove, sanacije, adaptacije i rekonstrukcije, kao primer dobre prakse koji treba da predstavlja put i način na koji se moramo odnositi prema kulturnom nasleđu, ne samo ovog perioda. Izložba je realizovana u saradnji Ministarstva kulture Slovenije, Grada Ljubljane, BINA, Društva arhitekata Beograda, Kulturnog centra Beograda, Fondacije Milana Zlokovića, Do.ko.mo.mo Srbija i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Ljubaznošću tima Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) i Aleksandre Šević, autorke izložbe, maketa vile Prendić, izrađene za potrebe izložbe organizovane u okviru 19. BINA 2024, biće poklonjena Fondaciji. Maketa će biti korišćena za buduće izložbe i prezentacije Zlokovićevog opusa.

Katalog gostovanja izložbe u Ljubljani dostupan je u PDF formatu na internet stranici Galerije DESSA (na slovenačkom jeziku), a može se preuzeti na sledećem linku.

Fotografije: Blaž Jamšek

Članak Izložba „Vila Prendić – Novi pogled, novo trajanje“ gostovala u Galeriji DESSA u Ljubljani se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Nastava je realizovana u studiju pod mentorstvom van. prof. dr Milene Kordić i učešćem saradnika sa Arhitektonskog fakulteta i iz Fondacije Milan Zloković.

Članak Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu razmatrali obnovu hotela „Žiča“ kroz završne master radove se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Likovni opus Milana Zlokovića, koji obuhvata oko tri hiljade akvarela i manji broj ulja, ostao je u senci projektantskog rada. Cilj monografije i izložbe jeste da se ukaže na značaj i vrednost njegovog slikarstva, koje je sagledavano kroz privatni život umetnika i arhitekturu.

„Ja sam ga pre svega sagledavao kao nekoga ko pripada toj generaciji rođenoj krajem 19. veka, generaciji koja je podarila mnoge stvaraoce, arhitekte i slikare. On je pripadao tom krugu građanskog međuratnog Beograda. Družio se sa mnogim slikarima – Mladenom Josićem, Kostom Hakmanom, Vasom Pomorišcem – i u tom kontekstu je i analiziran Zloković. To je ta generacija stvaralaca koja je težila ideji o sintezi umetnosti. I Zloković zaista paralelno kroz svoj dominantno projektantski, arhitektonski rad, neguje to likovno izražavanje“, navodi dr Nebojša Antešević, autor izložbe i monografije.

„Akvarel je tehnika koja je pogodovala njegovom karakteru. Brzo se radilo, brzo je mogao da uoči utiske, ambijente, osećanja da zabeleži. Mnogi akvareli su nastali tokom putovanja, dosta njih u Boki Kotorskoj gde je kao Bokelj odlazio tokom raspusta. Međutim, u kasnijoj fazi stvaralaštva, pod uticajem naučnog istraživanja proporcija u arhitekturi i modularne koordinacije, u njegovom opusu se javlja jedan novi motiv. To su te apstrakcije i geometrizacije gde on tu i deju i ta promišljanja kroz naučni rad, spontano, vrlo intuitivno, prenosi i u akvarele, čime se približava temi purizma“, dodaje Antešević.

Slikarstvo Milana Zlokovića, kome se posvećivao redovno tokom četiri decenije aktivne projektantske karijere, idejno je imalo uporište u modernističkim likovnim koncepcijama, temama i estetici. Opus od preko tri hiljade akvarela i crteža svedoči o odnegovanoj likovnoj kulturi i entuzijazmu stvaraoca čija je gospodstvenost odraz optimizma i životne vedrine.

O monografiji su recenzenti rekli:

„Sada je pred nama detaljna studija o minuciozno obrađenoj kompletnoj zbirci umetnikovih likovnih dela različitih tehnika – slika, crteža, akvarela, tempera i sl., koja se čuva u porodici, tačnije u Fondaciji Milan Zloković. Autor ove studije, dr Nebojša Antešević, znalački je preplitao biografske podatke prof. Milana Zlokovića sa njegovim stvaralačkim impulsima, vezanim pre svega za osnovnu preokupaciju – arhitekturu, kao i za njegovu suštinsku, duboku, iskrenu, dugogodišnju posvećenost likovnom stvaralaštvu.“

dr Irina Subotić, profesor emerita

„Autor čini važno proširenje područja istraživanja istorije arhitekture u Srbiji na primeru Milana Zlokovića, jednog od najznačajnijih arhitekata modernog pravca. Monografijom o likovnom delu Zlokovića, Antešević pridodaje upravo tu dimenziju složenosti koja nam osvetljava načine na koje je Zloković mislio o arhitekturi, pre svega kao umetnik i stvaralac, i kako to mišljenje nije više moguće prepoznati van uvida u njegovo stvaralaštvo u oblasti likovnih umetnosti.“

prof. dr um. Milorad Mladenović

„Anteševićev tekst ne predstavlja samo suvu hronologiju likovnog rada arhitekte Zlokovića, već kroz intrigantan stil pisanja i umrežavanjem podataka iz ličnog i profesionalnog života arhitekte, te sagledavanjem njegovog života u širem društvenom i istorijskom kontekstu, donosi svedočanstvo o jednoj živoj stvaralačkoj ličnosti.“

doc. dr um. Ivan Šuletić

„U eri nasilne parcijalizacije, usitnjavanja, fragmentacije svakog duhovnog i kreativnog nadahnuća i njegovog ishodišta – čistog, opredmećenog stvaranja – monografija Nebojše Anteševića se pojavljuje kao važan, opominjući poziv struci i široj publici da se vrate složenici koja na nemačkom glasi Gesamtkunstwerk i (ponovnom) uočavanju međuzavisnosti kreativnih disciplina.“

prof. dr Miomir Petrović

Monografija je dostupna u PDF formatu na internet stranici Fondacije, a može se preuzeti na sledećem linku.

Članak Održana promocija monografije „Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti“ se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Postavka obuhvata oko 90 radova, uglavnom akvarela, izabranih iz obimne zbirke koju baštini Fondacija Milan Zloković. Otkrivajući manje poznata likovna dela istaknutog srpskog arhitekte, izložba upoznaje javnost sa likovnim rukopisom jedne renesansne ličnosti, koja je stvarala vođena trajnim porivom za lepotom.

Prilikom otvaranja, prisutne su pozdravili dr Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije, ko-autor izložbe; prof. dr. Milica Mojović, predsednica upravnog odbora Fondacije, ćerka Milana Zlokovića; dr Nebojša Antešević, naučno-stručni saradnik Fondacije, autor izložbe i prateće monografije; i dr Slobodan Jović, kustos izložbe.

Dr Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije,izrazio je zahvalnost prijateljima Fondacije Milan Zloković, poštovaocima ličnosti i dela arhitekte Zlokovića, kolegama, rođacima i prijateljima, kao i saradnicima iz Muzeja primenjene umetnosti. Cilj izložbe, kao i prateće monografije, je da javnosti prikaže izuzetne likovne radove Milana Zlokovića, naglasio je gospodin Mojović, uz zapažanje da se, sticajem okolnosti, svečano otvaranje održava uoči same godišnjice smrti Milana Zlokovića, koji nas je napustio 29. maja, pre tačno 60 godina.

Prof. dr Milica Mojović, predsednica UO Fondacije, podsetila je da je njen otac rođen u Trstu , gde je završio osnovnu školu i realku. 1965. godine je otišao u Trst kako bi učestvovao na proslavi pedesetogodišnjice mature. „To se desilo u utorak, a on je umro u subotu, u Beogradu. U mojoj sobi na zidu ostala je slika koju ovde vidite, naslikana u Trstu, 20. maja 1965. godine“ rekla je gospođa Mojović.

Dr Nebojša Antešević, naučni i stručni saradnik Fondacije, istakao je da se aktuelnom izložbom ostvarila prvobitna ideja, od pre 65 godina, kada je Zlokoviću njegov bivši student i prijatelj, arhitekt Slobodan Vasiljević Macuoka, predložio da u Muzeju primenjene umetnosti priredi izložbu svojih akvarela i crteža. Iako je Zloković tada počeo pripremati radove za izlaganje, do izložbe nije došlo, sve do danas, kada se, nakon više decenija, ona realizuje u saradnji i uz podršku Muzeja primenjene umetnosti, kao deo programa obeležavanja dva jubileja, kojim se žele rasvetliti i javnosti predstaviti manje poznati aspekti iz Zlokovićevog bogatog opusa.

„Izloženi radovi iz opusa koji broji preko tri hiljade akvarela i crteža – od učeničkih i studentskih crteža i studija, do poslednje naslikanog akvarela – svedoče o negovanju likovne kulture, a nadasve o entuzijazmu stvaraoca čija je gospodstvenost bila odraz optimizma i životne vedrine. Zlokovićeve stvaralačke ideale upotpunjivali su slikarski porivi i ličan pristup koji je prilježno razvijao i negovao, ostajući tematski i umetnički naklonjen optimističkim svetonazorima svoje generacije.

Slikanje je za njega bilo relaksacija i stalna preokupacija, a moglo bi se reći i duhovna egzistencija, potreba za stvaranjem i lepotom, ili, kako je to napisao prof. Miodrag Petrović u recenziji monografije, potraga za kosmičkim skladom – u arhitekturi možda najjasnije izražena. U izboru od oko 90 radova, koji je inače bilo izazovno napraviti, jer mnogi od njih, naročito iz poznog perioda, plene svojom likovnošću i poetikom, provejavaju Zlokovićeve misli iz mladosti o buđenju želje za izražavanjem kroz umetnički oblik, razvijanju duha intuicije i posmatranja, upućenosti na prirodu i maštanju“ rekao je dr Nebojša Antešević.

Dr Slobodan Jović, kustos izložbe, ukazao je da, iako likovni opus ne spada u nešto što se često izlaže u Muzeju primenjene umetnosti, izložba predstavlja važan događaj za muzej, iz više razloga. Za razliku od arhitektonskog opusa Milana Zlokovića koji je svima poznat, ova postavka otkriva i druge teme značajne za sagledavanje njegovog dela. „Prvo, to je tema o jednoj renesansnoj ličnosti i renesansnom pristupu kakav arhitekta može da bude, a kakav smo mi, čini mi se, kao arhitekte u današnjem vremenu i zaboravili. To je nešto čemu mi možemo da se vratimo, možda ne nužno danas kroz likovni opus, ali svakako kroz neke druge stvari, koje će proširiti naše gledanje, naše viđenje sveta i načina na koji stvaramo arhitekturu.

Druga važna tema ove izložbe jeste, već pomenuti, poriv prema lepoti, koji je Milan Zloković gajio kroz svoj likovni opus. Čini se da je to nešto što smo malo zanemarili, zapustili, tu temu lepote ̶ lepote koja nam je potrebna u životu, u društvu, i u svemu, da bi na kraju krajeva, u ovom današnjem vremenu, kakvo god ono bilo, načinili naš svet mnogo boljim nego što jeste“ rekao je Jović. On je takođe dodao, da je, saradnjom sa Fondacijom Milan Zloković, omogućeno i da zbirka arhitekture bude dopunjena i oplemenjena delima Milana Zlokovića, što će bitno doprineti daljem razvoju zbirke Muzeja primenjene umetnosti.

U izložbu je uključeno i nekoliko crteža iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti, koja je od nedavno obogaćena sa  75 predmeta iz Zlokovićeve zaostavštine, uključujući fotografije pojedinih realizacija i crteže/skice arhitektonskih projekata.

Tokom trajanja izložbe, planiran je sledeći program:

sreda, 28. maj, 18 č, svečano otvaranje izložbe i koktel

četvrtak, 5. jun, 18 č, autorsko vođenje kroz izložbu

sreda, 11. jun, 18 č, promocija monografije Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti autora dr Nebojše Anteševića

subota, 28. jun, 17 č, autorsko vođenje kroz izložbu, zatvaranje izložbe i koktel

Postavka je organizovana u saradnji Muzeja primenjene umetnosti i Fondacije Milan Zloković, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Fotografije: Dragana Udovičić

Članak Otvorena izložba „Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti“ se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Članak Fondaciji Milan Zloković dodeljena zahvalnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Autori izložbe su dr Nebojša Antešević i dr Đorđe Mojović, a kustos dr Slobodan Jović. Postavka je organizovana u saradnji Muzeja primenjene umetnosti i Fondacije Milan Zloković, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Otvaranje izložbe – sreda, 28. maj u 18 časova, u Muzeju primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18 u Beogradu.

Predstavljanjem oko 90 likovnih radova, uglavnom akvarela, od kojih je većina prvi put pred očima šire javnosti, izložba pruža uvid u manje poznato, likovno stvaralaštvo čuvenog arhitekta.

Premda praktično nije bio vezan za projektantski rad, Zlokovićev likovni opus, karakterno i tematski jedinstven, proizilazi iz istog senzibiliteta, otkrivajući njegova estetska promišljanja. Svoj jedinstven rukopis Zloković neguje i razvija nadahnut Mediteranom, koji ga je inspirisao svojim predelima, bojama, ambijentima i atmosferom, dok je odnose plasticizma i prostora razmatrao podstaknut idejama purizma.

Slobodnim crtačkim pokretom i prefinjenim osećajem za boju prenosio je svoja osećanja i ekspresije, ostajući u izrazu pre svega privržen tehnici akvarela. Opus od preko tri hiljade akvarela i crteža svedoči o odnegovanoj likovnoj kulturi i entuzijazmu stvaraoca čija je gospodstvenost odraz optimizma i životne vedrine.

Slikarstvo Milana Zlokovića, kome se posvećivao redovno tokom četiri decenije aktivne projektantske karijere, idejno je imalo uporište u modernističkim likovnim koncepcijama, temama i estetici. Iako je tokom života menjao svoj pristup crtanju i slikanju, poriv za likovnim stvaranjem je bio stalno prisutan – bilo da se interesovao za umetnost, razvijao crtačke veštine, posezao za umetničkim iskustvima i prepuštao se slikanju ili posećivao izložbe i promišljao umetničke tendencije.

Budi se u meni želja za ono koje mi moramo smatrati u životu kao savršenstvo rada a to je njegovo izražavanje u jedan umetnički oblik. Arhitekt je umetnik. On izražava sebe u svojim delima, on izražava u njima svoje doba i kulturno stanje njegovo. Zato ja ulažem sav svoj trud da pomoću njega i urođenog vaspitanja estetičkog smisla, nekada budem imao satisfakciju za svoj rad.

Milan Zloković, u pismu dat. 12. 11. 1919.

Uz arhitektonske zadatke, slikanje je za Zlokovića bilo relaksacija, stalna preokupacija i duhovna egzistencija, ali i spontan nastavak projektantskih promišljanja. Tokom dvadesetih godina, Zloković je više posezao za crtanjem aktova u tehnici olovke i ugljena na papiru, te za slikanjem akvarelom i ponekad uljem na platnu, dok se u narednoj deceniji više zanimao za motive iz bližeg okruženja, kao što su mrtva priroda, izgled enterijera svog doma, scene sa putovanja i prizori pejzaža ili gradskih ambijenata nastali tokom izleta, letnjih raspusta u Boki Kotorskoj i stručnih ekspedicija na proučavanju graditeljskog nasleđa.

U postavku je uključeno i nekoliko crteža iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti, koja je od nedavno obogaćena sa 75 predmeta iz Zlokovićeve zaostavštine, uključujući fotografije pojedinih realizacija i crteže/skice arhitektonskih projekata.

Tokom aktivnog projektantskog delanja, arhitekt Milan Zloković je izradio oko 260 projekata, od kojih je više od šezdeset realizovano. U naučnoj valorizaciji Zlokovićevog doprinosa razvitku srpske moderne arhitekture, izdvajaju se njegovi projekti za objekte zdravstvene, obrazovne, stambene, turističke i opštedruštvene namene. Na planu promovisanja modernih arhitektonskih stremljenja, Zloković je smatrao da zadatak arhitekata treba da bude usmeren na borbu za nove metode kojima će se olakšati život ljudi, nadasve kroz objekte namenjene javnim ustanovama i društvenim zajednicama.

Tokom trajanja izložbe, planiran je sledeći program:

• sreda, 28. maj, 18 č, svečano otvaranje izložbe i koktel
• četvrtak, 5. jun, 18 č, autorsko vođenje kroz izložbu
• sreda, 11. jun, 18 č, promocija monografije Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti autora dr Nebojše Anteševića
• subota, 28. jun, 17 č, autorsko vođenje kroz izložbu, zatvaranje izložbe i koktel

Biće nam čast i zadovoljstvo da posetite izložbu i da sa vama podelimo uživanje u Zlokovićevim likovnim radovima.

Članak Izložba likovnih radova arhitekta Zlokovića u Muzeju primenjene umetnosti se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.