U prisustvu brojnih gostiju i publike, u Muzeju primenjene umetnosti svečano je otvorena izložba „Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti“.
Postavka obuhvata oko 90 radova, uglavnom akvarela, izabranih iz obimne zbirke koju baštini Fondacija Milan Zloković. Otkrivajući manje poznata likovna dela istaknutog srpskog arhitekte, izložba upoznaje javnost sa likovnim rukopisom jedne renesansne ličnosti, koja je stvarala vođena trajnim porivom za lepotom.
Prilikom otvaranja, prisutne su pozdravili dr Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije, ko-autor izložbe; prof. dr. Milica Mojović, predsednica upravnog odbora Fondacije, ćerka Milana Zlokovića; dr Nebojša Antešević, naučno-stručni saradnik Fondacije, autor izložbe i prateće monografije; i dr Slobodan Jović, kustos izložbe.
Dr Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije,izrazio je zahvalnost prijateljima Fondacije Milan Zloković, poštovaocima ličnosti i dela arhitekte Zlokovića, kolegama, rođacima i prijateljima, kao i saradnicima iz Muzeja primenjene umetnosti. Cilj izložbe, kao i prateće monografije, je da javnosti prikaže izuzetne likovne radove Milana Zlokovića, naglasio je gospodin Mojović, uz zapažanje da se, sticajem okolnosti, svečano otvaranje održava uoči same godišnjice smrti Milana Zlokovića, koji nas je napustio 29. maja, pre tačno 60 godina.
Prof. dr Milica Mojović, predsednica UO Fondacije, podsetila je da je njen otac rođen u Trstu , gde je završio osnovnu školu i realku. 1965. godine je otišao u Trst kako bi učestvovao na proslavi pedesetogodišnjice mature. „To se desilo u utorak, a on je umro u subotu, u Beogradu. U mojoj sobi na zidu ostala je slika koju ovde vidite, naslikana u Trstu, 20. maja 1965. godine“ rekla je gospođa Mojović.
Dr Nebojša Antešević, naučni i stručni saradnik Fondacije, istakao je da se aktuelnom izložbom ostvarila prvobitna ideja, od pre 65 godina, kada je Zlokoviću njegov bivši student i prijatelj, arhitekt Slobodan Vasiljević Macuoka, predložio da u Muzeju primenjene umetnosti priredi izložbu svojih akvarela i crteža. Iako je Zloković tada počeo pripremati radove za izlaganje, do izložbe nije došlo, sve do danas, kada se, nakon više decenija, ona realizuje u saradnji i uz podršku Muzeja primenjene umetnosti, kao deo programa obeležavanja dva jubileja, kojim se žele rasvetliti i javnosti predstaviti manje poznati aspekti iz Zlokovićevog bogatog opusa.
„Izloženi radovi iz opusa koji broji preko tri hiljade akvarela i crteža – od učeničkih i studentskih crteža i studija, do poslednje naslikanog akvarela – svedoče o negovanju likovne kulture, a nadasve o entuzijazmu stvaraoca čija je gospodstvenost bila odraz optimizma i životne vedrine. Zlokovićeve stvaralačke ideale upotpunjivali su slikarski porivi i ličan pristup koji je prilježno razvijao i negovao, ostajući tematski i umetnički naklonjen optimističkim svetonazorima svoje generacije.
Slikanje je za njega bilo relaksacija i stalna preokupacija, a moglo bi se reći i duhovna egzistencija, potreba za stvaranjem i lepotom, ili, kako je to napisao prof. Miodrag Petrović u recenziji monografije, potraga za kosmičkim skladom – u arhitekturi možda najjasnije izražena. U izboru od oko 90 radova, koji je inače bilo izazovno napraviti, jer mnogi od njih, naročito iz poznog perioda, plene svojom likovnošću i poetikom, provejavaju Zlokovićeve misli iz mladosti o buđenju želje za izražavanjem kroz umetnički oblik, razvijanju duha intuicije i posmatranja, upućenosti na prirodu i maštanju“ rekao je dr Nebojša Antešević.
Dr Slobodan Jović, kustos izložbe, ukazao je da, iako likovni opus ne spada u nešto što se često izlaže u Muzeju primenjene umetnosti, izložba predstavlja važan događaj za muzej, iz više razloga. Za razliku od arhitektonskog opusa Milana Zlokovića koji je svima poznat, ova postavka otkriva i druge teme značajne za sagledavanje njegovog dela. „Prvo, to je tema o jednoj renesansnoj ličnosti i renesansnom pristupu kakav arhitekta može da bude, a kakav smo mi, čini mi se, kao arhitekte u današnjem vremenu i zaboravili. To je nešto čemu mi možemo da se vratimo, možda ne nužno danas kroz likovni opus, ali svakako kroz neke druge stvari, koje će proširiti naše gledanje, naše viđenje sveta i načina na koji stvaramo arhitekturu.
Druga važna tema ove izložbe jeste, već pomenuti, poriv prema lepoti, koji je Milan Zloković gajio kroz svoj likovni opus. Čini se da je to nešto što smo malo zanemarili, zapustili, tu temu lepote ̶ lepote koja nam je potrebna u životu, u društvu, i u svemu, da bi na kraju krajeva, u ovom današnjem vremenu, kakvo god ono bilo, načinili naš svet mnogo boljim nego što jeste“ rekao je Jović. On je takođe dodao, da je, saradnjom sa Fondacijom Milan Zloković, omogućeno i da zbirka arhitekture bude dopunjena i oplemenjena delima Milana Zlokovića, što će bitno doprineti daljem razvoju zbirke Muzeja primenjene umetnosti.
U izložbu je uključeno i nekoliko crteža iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti, koja je od nedavno obogaćena sa 75 predmeta iz Zlokovićeve zaostavštine, uključujući fotografije pojedinih realizacija i crteže/skice arhitektonskih projekata.
Tokom trajanja izložbe, planiran je sledeći program:
sreda, 28. maj, 18 č, svečano otvaranje izložbe i koktel
četvrtak, 5. jun, 18 č, autorsko vođenje kroz izložbu
sreda, 11. jun, 18 č, promocija monografije Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti autora dr Nebojše Anteševića
subota, 28. jun, 17 č, autorsko vođenje kroz izložbu, zatvaranje izložbe i koktel
Postavka je organizovana u saradnji Muzeja primenjene umetnosti i Fondacije Milan Zloković, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Fotografije: Dragana Udovičić
