Istraživanja

Odlaskom u Pariz 1922. godine, neposredno po diplomiranju na Tehničkom fakultetu u Beogradu, gde je studirao na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts, Zloković započinje svoj istraživački rad na polju klasične evropske i vizantijske arhitekture, s posebnim interesovanjima za njene kompozicione i graditeljske principe, a koji potom aktivno nastavlja povratkom u Beograd i angažovanjem na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta. Zlokovićeve istraživačke aktivnosti su se isprva odnosile na terenska istraživanja sakralne i profane arhitekture Balkana, prevashodno juga Srbije i područja Boke Kotorske, da bi jačanjem modernog pokreta, i vlastitim zalaganjem za nove arhitektonske principe, Zloković kroz javna predavanja i pisanu reč skretao pažnju stručnoj i široj javnosti na nova shvatanja i obeležja savremene arhitekture. Za vreme okupacije i u periodu posle Drugog svetskog rata, njegov istraživački rad je gotovo u potpunosti bio usmeren teorijskim analizama i razmatranjima praktične primene modularne koordinacije u savremenoj projektantskoj praksi, u čemu je dao pionirski doprinos toj oblasti u Jugoslaviji ali i u širim evropskim okvirima. Zloković je srpsku arhitektonsku kulturu i nauku obogatio sa više od pedeset tematski različitih pisanih radova u kojima je saopštavao svoje studije i analize, mišljenja i zapažanja, istraživanja i komentare, razumevajući njihovu ulogu i značaj za akademsko i naučno bivstvovanje, ali i za stalno unapređivanje projektantskih koncepcija i pronalaženje novih mogućnosti i rešenja.