Pisani radovi

Zlokovićevi pisani radovi obuhvataju jednu heterogenu istraživačku celinu u kojoj se prepoznaje nekoliko značajnih tema koje su preokupirale njegova interesovanja – proučavanje stare arhitekture Balkana, razmatranje principa i uloge savremene arhitekture, istraživanja modularne koordinacije mera kroz teorijske analize klasične arhitekture i njene primene u savremenoj arhitekturi, prikaze vlastitih ostvarenja u stručnoj periodici i različite komentare u dnevnoj ili nedeljnoj štampi o aktuelnim pitanjima arhitekture i arhitektonske profesije. U periodu od 1931. do 1933. godine Zloković je bio član beogradskog redakcijskog odbora ljubljanskog časopisa „Arhitektura” u kome je objavio dva priloga, a zapažen je i njegov osvrt na modernu arhitekturu Beograda u češkom časopisu „Stavba”. Objavljivao je u zbornicima i glasnicima Tehničkog, kasnije Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti, Tehničkog fakulteta Univerziteta u Skoplju, Instituta za arhitekturu i urbanizam, Jugoslovenskog građevinskog centra i Zavoda za produktivnost rada, zatim u časopisima „Raška”, „Pomorski Lloyd”, „Smena”, „Umetnički pregled”, „Tehnika”, „Pregled arhitekture” i „Arhitektura – urbanizam”. Imao je više saopštenja na međunarodnim skupovima o modularnoj koordinaciji, dok je njegov obiman rad na istu temu objavljen u italijanskom zborniku Industrializzazione dell’edilizia na samom kraju njegovog života potvrdio međunarodnu relevantnost Zlokovićevih dugogodišnjih istraživanja i afirmisao ga u vodeće arhitekte – naučnike tog vremena.

Naučno-stručni radovi Milana Zlokovića

„Старе цркве у области Преспе и Охрида”, Старинар (Београд), Књ. III (1925), 115-149.

„Moderní arhitektura v Bělehradě”, Stavba: měsíčník pro stavební umě(Praha), Ročník VII, Čís. 12 (1929), 182-183.

„Скице за Св.-Савски храм у Београду” [конкурсна скица М. Злоковића и А. Папкова], Рашка: уметничка смотра (Београд), Год. I, Књ. 1 (1929), н. н. [252]

„Проблем железничких објеката на станицама Јадранске пруге”, Рашка, Год. I, Књ. 1 (1929), 264.

„Stara i nova shvatanja”, Arhitektura: mesečna revija za građevinsku, likovnu i primenjenu umetnost (Ljubljana), Štev. 5 (1932), 143-144.

„Problem unutrašnjeg zaliva Boke Kotorske”, Pomorski Lloyd: stručni časopis za sve grane pomorstva (Beograd), God. I, (nov.- dec. 1935), 4-5.

„Sistematizacija zapadnog dela kotorske obale” (preštampano iz „Glasa Boke”), Pomorski Lloyd, God. II, Br. 5 (1936), 1-3.

„O građenju na Primorju”, Pomorski Lloyd, God. II, Br. 8 (1936), 4-5.

„Градачка црква, задужбина краљице Јелене”, Гласник Скопског научног друштва (Скопље), Књ. XV-XVI (1936), 61-80.

Један од предлога за уређење ужег центра Београда, Засебни отисак из Годишњака Техничког факултет Универзитета у Београду, Београд, 1937, 1-6. и додатак – предложено решење за уређење ужег центра Београда

„О римском бароку”, Уметнички преглед (Београд), Год. I, Бр. 6-7 (1938), 205-207.

„Главна обележја савремене архитектуре”, Нова смена: културна и књижевна смотра нових нараштаја (Београд), Год. I, Бр. 2 (1938), 86-88.

„Утицај Истока на нашу фолклорну архитектуру”, Уметнички преглед, Год. III, Бр. 9 (1940), 261-262.

Jugoslaviens Balkanische Holzarchitekturen: Baukünstlerische analogien zwischen Japan und der Balkanhalbinsel als Grenzgebiete Orientalisch-Asiatischer Kulturzone (mit 40 Japan-Reproduktionen, 4 Kartenskizzen, 342 Originalaufnahmen), Beograd, 1940. (rad je po slobodno izabranoj temi poslat u Tokio krajem septembra 1940. godine, u okviru međunarodnog naučnog konkursa raspisanog povodom 2600. godišnjice osnivanja Japanskog carstva. Izveštaj o prijemu rada je stigao početkom 1941. godine. Ishod konkursa je usled izbijanja Drugog svetskog rata ostao nepoznat. U zaostavštini M. Zlokovića sačuvana je kopija rada)

„Утицај пропорциског система Блонделове капије Св. Дени-а у Паризу на недовољно расветљен проблем пропорција у архитектури”, Годишњак Техничког факултета Универзитета у Београду за 1946. и 1947. (1949), 45-58.

„Критички осврт на значај пропорцијских дијаграма и модуларних мрежа у пројектовању”, у: Реферати за I Саветовање архитеката и урбаниста Југославије, Први део, Дубровник 23. до 25. XI 1950. (Београд: Научна књига, 1950), 161-168.

„Грађанска архитектура у Боки Которској у доба млетачке власти”, Споменик, Год. CIII, Бр. 5, Зборник извештаја о истраживањима Боке Которске I (Београд: САНУ, 1953), 131-146.

„Houses and mansions” (Građanske kuće i palate u Boki Кotorskoj), Jugoslavija: ilustrovani magazin (Beograd), Sv. 8 [Montenegro], (1954), 56-58.

„O problemu modularne koordinacije mera u arhitektonskom projektovanju”, Tehnika: organ Saveza inženjera i tehničara FNRJ (Beograd), IX, Br. 2 (1954), 169-182.

„Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema, I”, Tehnika, IX, Br. 6 (1954), 833-840.

„Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema, II”, Tehnika, IX, Br. 7 (1954, 1001-1006.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (I deo)”, Преглед архитектуре: весник друштва архитеката Србије (Београд), Бр. 1 (1954), 11-17.

„Цавтат и Будва”, Преглед архитектуре, Бр. 2 (1954), 43.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (II deo)”, Преглед архитектуре, Бр. 2 (1954), 44-48.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (III deo)”, Преглед архитектуре, Бр. 3 (1955), 80-85.

„Свечена академија на Архитектонском факултету поводом одласка у пензију проф. Светозара Јовановића”, Преглед архитектуре, Бр. 4-5 (1955-1956), 93-95.

„Divina proportio ≠ sectio aurea”, Преглед архитектуре, Бр. 4-5 (1955-1956), 126-127.

„Кritički osvrt na modularne mere standardnih elemenata „Durisol“ putem analize dve fasadne kombinacije u oktametarskom sistemu”, Tehnika, X, Br. 3 (1955), 331-337.

„Антропоморфни системи мера у архитектури – Њихово интегрисање у композициске методе прошлости, посебно објашњено на неколико карактеристичних примера другостепене камене пластике Боке Которске, Корчуле и Дубровника”, Зборник заштите споменика културе Савезног института за заштиту споменика културе (Београд), Књ. IV-V (1953/54), 181-216.

„Геометриска анализа пропорциског склопа архитектонских редова по Вињоли”, Зборник Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Књ. II (1956), 35-73.

„Примена на стандардниот мдул 1М=10cm во архитектонското проектирање”, Зборник на Техничкиот факултет Универзитет во Скопје, Год. I (1955/56), 177-190.

Sur le choix d`une dimensionnelle dans la coordination modulaire en architecture, Beograd, 1 (rukopis predat učesnicima kongresa Internacionalne organizacije za standardizaciju, održanog juna 1957. godine u Parizu, vid.: Letoslaw Piolun-Noyszewski, Zasady koordynacji modularnej w budownictwie, Warszawa (1961), 27, 63, 65. i tab. 22.

„Stara ravnila poznata pod imenom »terazije«”, Naše starine: godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti NR Bosne i Hercegovine (Sarajevo), Knj. IV (1957), 298-300.

„Interpretazione modulare degli ordini del Vignola”, La Casa: Quaderni di architettura e di critica (Roma), Nu. 4 (1957), 162-169.

„Uticaj modularne koordinacije na estetsku komponentu u arhitekturi”, Savetovanje o modularnoj koordinaciji u građevinarstvu, Beograd, 30. septembar – 2. oktobar 1958. (Beograd: Savezni zavod za produktivnost rada, 1958), 5-21, Prilog 1: Sl. 1-16

„Veličina projektnog modula u odnosu na osnovni građevinski modul u oblasti funkcionalnog proučavanja normiranog stana”, Dokumentacija za građevinarstvo i arhitekturu (Beograd), II, Br. 74, (1959), 1-12.

Considerations compositionnelles sur la necessite d`une application raisonne de la coordination modulaire dnas le batiment, rukopis za Kongres CIB, Rotterdam 1959.

[M. Bajlon, Z. M. i B. Milenković], „Uputstva za projektovanje stanova u modularnoj koordinaciji”, Dokumentacija za građevinarstvo i arhitekturu, God. IV, Sv. 23-24 (1961), 1-33.

„За улогата и значењето на пропорционите шестари во композициските методи на античката ликовна уметност”, Зборник на Техничкиот факултет Универзитет во Скопје 1957/1958. година, 43-94.

„Integrisanje „Modulora“-a u internacionalni modularni sistem”, Arhitekturaurbanizam: časopis za arhitekturu, urbanizam, primenjenu umetnost i industrisko oblikovanje (Beograd), I, Br. 6 (1960), 28-31.

[Z. M., Milica Mojović i Đorđe Zloković], „Nova učiteljska škola u Prizrenu – Studijska primena modularne koordinacije mera na projekat zgrade montažnog tipa”, Zbornik radova Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije (Beograd), Кnj. 1 (1961), 15-22.

[Z. M. i Đorđe Zloković], Coordination modulaire applique en architecture. Pipes touristiques en Yougoslavie, Cote Adriatique, Littoral Montenegrin, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada (Beograd), 1961.

[Z. M. i Đorđe Zloković], „Značaj modularne koordinacije u projektovanju i konstruisanju zgrada: Primer praktične primene na turističkim objektima za crnogorsko primorje kao sredstva produktivnijeg građenja”, Produktivnost: časopis za pitanja produktivnosti (Beograd), III, Br. 9 (1961), 583-593.

Multiples du module de base Essai d`une systematisation des nombres preferientiels dans le domaine de la coordination modulaire, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (saopštenje izneto na sastanku IMG u Bambergu 1961. godine)

Multiples modulaires de preference. Superposition de rescaux modulaires, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (saopštenje izneto na sastanku IMG u Parizu 1962. godine)

Sur l`application partique d`une coordination semimodulaire en batiment, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (saopštenje izneto na sastanku IMG u Stokholmu 1963. godine)

[Saopštenje Milana Zlokovića] u: M. Zloković (ur.) Drugi razgovori o arhitekturi, Ohrid 1960 – Izraz u našoj savremenoj arhitekturi 2 (Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam SRS, 1964), 20-21.

[Z. M., Milica Mojović i Đorđe Zloković] „Novo turističko naselje u Ulcinju”, Arhitektura-urbanizam, Br. 22-23 (1963), 47-50.

„Osmogodišnja škola „Stevan Filipović“ na Кaraburmi u Beogradu”, Arhitekturaurbanizam, Br. 25, (1964), 10-11.

„Učiteljska škola u Prizrenu – Studijska primena modularne koordinacije mera na projekat zgrade montažnog tipa”, Arhitektura-urbanizam, Br. 38 (1966), 48-50. (prikaz napisan 1960. godine, posthumno objavljen)

„La coordinazione modulare”, u: Industrializzazione dell’edilizia (Bari: Dedalo libri, 1965), 140-196.

[Z. M. i Đorđe Zloković], „Viša pedagoška škola u Prizrenu”, Zbornik radova Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Br. 6 (1972), 38-39.

Izjave, komentari i mišljenja Milana Zlokovića u dnevnoj i nedeljnoj štampi

[З. М., Ј. Дубови, Б. Којић и Д. Бабић], „Група архитеката модерног правца” [поводом саопштења у Политици од 20. 12. 1928. године, 6], Политика (Београд), 21. 12. 1928. године, 9.

„Министар грађевина г. Ст. Савковић отворио је данас изложбу архитектуре” [говор М. З. на свечаном отварању изложбе архитектуре], Правда (Београд), 10. 6. 1929. године, 5.

„Изложба архитектуре – уз наше предавање од 27. јуна”, Радио Београд (Београд), Бр. 15, 23. 6. 1929. године, 6.

Аноним, „Циљеви модерне архитектуре” [изводи са предавања М. Злоковића на Народном универзитету], Време (Београд), 20. 2. 1930. године, 6.

„Нови на послу” [изјаве А. Дерока и М. Злоковића о архитектури], Време (Београд), 19. 4. 1930. године, 4.

„Како треба да изгледа будући монументални храм Светога Саве” [мишљење арх. М. Злоковића], Време, 25. 1. 1932, године, 7.

Аноним, „Принципи савремене архитектуре” [изводи са предавања М. Злоковића на Коларачевом Народном универзитету], Време, 15. 11. 1933. године, 7.

Аноним, „Савремена архитектура у Југославији” [изводи са предавања М. Злоковића на Коларачевом Народном универзитету], Време, 7. 12. 1933. године, 8.

„Уместо срушене „Албаније”… „требало би подићи зграду која ће нам дочарати бар један одломак њујорошког Рокфелер-ситија…” [изјава М. Злоковића у анкети], Време, 21. 10. 1936. године, 11

„Архитекти – пројектанти заштићени су новим правилницима на свим јавним конкурсима” [са изјавом М. Злоковића], Правда, 18. 11. 1938. године, 7.

„Како треба уредити средиште Београда. Начелно мишљење архитекте М. Злоковића, професора Универзитета”, Обнова (Београд), 1. јун 1942, 4.

„Поводом предлога за уређење „Теразија“. Изјава проф. М. Злоковића”, Обнова, 17. јун 1942, 4.

„Архитектура и архитекти”, НИН: недељне информативне новине (Београд), Бр. 218, 6. март 1955. године, 10.

„Стандардизација пре неколико векова”, Tehničke novine (Beograd), God. IX, Br. 8 – 15. april 1955. године, 5.

„Анкета о споменицима” [изјава М. З. у анкети: Одбори за подизање споменика сматрају уметнике послушним извршиоцима – своје концепције!], НИН, Бр. 238, 24. јул 1955. године, 10.

„Најновија архитектура Београда”, Политика, 29. 11. – 1. 12. 1956. године, 12.

Са пута по Италији: Милано и Венеција”, Tehničke novine, God. X, Br. 10 – 15. мај 1956. године, 5.

„Капетанске куће у Боки”, Политика, 13. 4. 1958. године, 19.

Шта се пропустили… Разговор са добитницима награде за животно дело” [изјава М. Злоковића: Завеса није спуштена], НИН, Бр. 653, 14. VII године, 8-9.

„О функционалној структури двособног стана”, Политика, 9. 5. 1965. године, 20.