Modularna koordinacija

Iako su Zlokovićeva naučna istraživanja sistema proporcija u arhitekturi i modularne koordinacije ozvaničena objavljivanjem prvih istraživačkih radova tek nakon Drugog svetskog rata, Zloković se još od 1927. godine aktivno zalagao za uvođenje novih kompozicionih metoda i modularne koordinacije u savremenu arhitekturu. Za naučna promišljanja arhitekture kroz sistem mera i proporcija zauzimao se ne samo kroz akademski i pedagoški rad na fakultetu, već je to činio i u praksi, posebno u svom projektantskom radu, pronalazeći i usavršavajući metode za praktičnu primenu ovih principa. Pored toga ostao je i neumorni zagovornik ove teme kroz aktivna učešća na savetovanjima, kongresima i u Internacionalnoj modularnoj grupi, čiji je bio stalni član i predstavnik Jugoslavije. Skoro zaboravljenu i skrajnutu temu u arhitektonskim turbulencijama 20. veka, a koja je pak bila okosnica klasične arhitekture, Zloković oživljava u savremenoj arhitekturi, izdvajajući mnogobrojne prednosti mera, proporcija i modula u neograničenom području industrijske proizvodnje.

Većina savremenih arhitekata je zazirala od zalaženja u sisteme mera, a posebno proporcija, smatrajući ih i suviše obavezujućim, pa čak i ograničavajućim, nerado prihvatajući da u svojim projektima primene neke od mogućnosti dimenzionih ili modularnih sistema. Tek kada su na međunarodnom planu prihvaćeni određeni modeli (mera četiri engleska palca za meru osnovnog modula od 10 cm), a u široj projektantskoj praksi se pojavile potrebe za bržom i efikasnijom izgradnjom, pre svega kroz uvođenje prefabrikovanih elemenata, arhitekti češće posežu za prednostima modularnog projektovanja i izgradnje, i to najčešće u domenu stambene izgradnje gde su potrebe i mogućnosti bile i najveće. Projekat zasnovan na modularnim postavkama sazdan je na merama jasno definisanim preferencijalnim multiplima osnovnog modula koji proizilazi iz datosti funkcije i konstrukcije. Projektantska koncepcija po kojoj modul predstavlja jedinicu mere odavno je poznata u arhitekturi. Još se u Antici smatralo da je čovek mera svih stvari. 

Stoga, Zloković svojim prvim pisanim radom posle Drugog svetskog rata, objavljenim 1949. godine u Godišnjaku Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rasvetljava uticaj proporcijskog sistema Blondelove kapije Sv. Deni u Parizu, kao nedovoljno izučenog problema proporcija u arhitekturi. Odmah potom, na Savetovanju arhitekata i urbanista Jugoslavije, organizovanom u Dubrovniku novembra 1950. godine, izlaže referat pod nazivom „Kritički osvrt na značaj proporcijskih dijagrama i modularnih mreža u projektovanju”, time se potpuno odvojivši od aktuelnih paradigmi i pitanja izražajnosti i idejnosti u socijalističkoj arhitekturi. Ostalo je zapaženo njegovo tematsko istraživanje o ulozi neprekidne podele ili „zlatnog preseka” u arhitektonskoj kompoziciji, objavljeno u tri dela u časopisu Pregled arhitekture, kao i opsežna studija o geometrijskoj analizi proporcijskog sklopa arhitektonskih redova po Vinjoli, u kojoj Zloković sažimanjem glavnih mera arhitektonskih redova u jednostavne geometrijske dijagrame, i uvođenjem neprekidne podele mera i njihovih odnosa, dolazi do prikrivene proporcijske zakonitosti kojom se odlikuje Vinjolin modularni sistem. Zloković se osim toga bavio i analizama primene antropomorfnih sistema mera i njihovog integrisanja u kompozicijske metode u elementima istorijske arhitekture Boke Kotorske, Korčule i Dubrovnika.

Svakako najznačajniji korpus Zlokovićevih istraživanja u domenu modularne koordinacije obuhvata njenu primenu u savremenoj arhitekturi. Polazeći od toga da je modularna koordinacija, naročito u klasičnoj arhitekturi, bila logičan osnov svakoj kompoziciji arhitektonskog i likovnog stvaralaštva, Zloković postavlja osnov za primenu modularne koordinacije u projektovanju, uz jasno naglašavanje estetske komponente u postavljenoj koncepciji. Uporište sistema modularne koordinacije počiva u promišljenom utvrđivanju projektantskog modula, to jest višestruke mere osnovnog modula. Na projektantskoj modularnoj mreži zasnivaju se bitni funkcionalni i konstruktivni aspekti projekta, a veličina projektnog modula je uslovljena namenom objekta i pretpostavljenim konstruktivnim sklopom. Zloković je smatrao da samo korenita promena izvođačke tehnike može omogućiti ubrzanje i pojeftinjenje procesa izgradnje. Projektovanjem školskog kompleksa u Prizrenu i turističkog naselja u Ulcinju, Zloković je i praktično potvrdio kako se na temelju prefabrikacije elemenata i njihove fleksibilne primene mogu realizovati različiti tipovi zgrada, u najraznovrsnijim kombinacijama i s relativno malim asortimanom prostih i složenih građevinskih elemenata.

Izvori

„Утицај пропорциског система Блонделове капије Св. Дени-а у Паризу на недовољно расветљен проблем пропорција у архитектури”, Годишњак Техничког факултета Универзитета у Београду за 1946. и 1947. (1949), 45-58.

„Критички осврт на значај пропорцијских дијаграма и модуларних мрежа у пројектовању”, у: Реферати за I Саветовање архитеката и урбаниста Југославије, Први део, Дубровник 23. до 25. XI 1950. (Београд: Научна књига, 1950), 161-168.

„O problemu modularne koordinacije mera u arhitektonskom projektovanju”, Tehnika: organ Saveza inženjera i tehničara FNRJ (Beograd), God. IX, Br. 2 (1954), 169-182.

„Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema, I”, Tehnika, God. IX, Br. 6 (1954), 833-840.

„Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema, II”, Tehnika, God. IX, Br. 7 (1954, 1001-1006.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (I deo)”, Преглед архитектуре: весник друштва архитеката Србије (Београд), Бр. 1 (1954), 11-17.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (II deo)”, Преглед архитектуре, Бр. 2 (1954), 44-48.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (III deo)”, Преглед архитектуре, Бр. 3 (1955), 80-85.

„Divina proportio ≠ sectio aurea”, Преглед архитектуре, Бр. 4-5 (1955-1956), 126-127.

„Кritički osvrt na modularne mere standardnih elemenata „Durisol“ putem analize dve fasadne kombinacije u oktametarskom sistemu”, Tehnika, God. X, Br. 3 (1955), 331-337.

„Антропоморфни системи мера у архитектури – Њихово интегрисање у композициске методе прошлости, посебно објашњено на неколико карактеристичних примера другостепене камене пластике Боке Которске, Корчуле и Дубровника”, Зборник заштите споменика културе Савезног института за заштиту споменика културе (Београд), Књ. IV-V (1953/54), 181-216.

„Геометриска анализа пропорциског склопа архитектонских редова по Вињоли”, Зборник Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Књ. II (1956), 35-73.

„Примена на стандардниот мдул 1М=10cm во архитектонското проектирање”, Зборник на Техничкиот факултет Универзитет во Скопје, Год. I (1955/56), 177-190.

Sur le choix d`une dimensionnelle dans la coordination modulaire en architecture, Beograd, 1957. (rukopis predat učesnicima kongresa Internacionalne organizacije za standardizaciju, održanog juna 1957. godine u Parizu, vid.: Letoslaw Piolun-Noyszewski, Zasady koordynacji modularnej w budownictwie, Warszawa (1961), 27, 63, 65. i tab. 22.

[Z. M. i Đorđe Zloković], Coordination modulaire applique en architecture. Pipes touristiques en Yougoslavie, Cote Adriatique, Littoral Montenegrin, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada (Beograd), 1961.

Multiples du module de base Essai d`une systematisation des nombres preferientiels dans le domaine de la coordination modulaire, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (saopštenje izneto na sastanku IMG u Bambergu 1961. godine)

Multiples modulaires de preference. Superposition de rescaux modulaires, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (saopštenje izneto na sastanku IMG u Parizu 1962. godine)

Sur l`application partique d`une coordination semimodulaire en batiment, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (saopštenje izneto na sastanku IMG u Stokholmu 1963. godine)

„Stara ravnila poznata pod imenom »terazije«”, Naše starine: godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti NR Bosne i Hercegovine (Sarajevo), Knj. IV (1957), 298-300.

„Interpretazione modulare degli ordini del Vignola”, La Casa: Quaderni di architettura e di critica (Roma), Nu. 4 (1957), 162-169.

„Uticaj modularne koordinacije na estetsku komponentu u arhitekturi”, Savetovanje o modularnoj koordinaciji u građevinarstvu, Beograd, 30. septembar – 2. oktobar 1958. (Beograd: Savezni zavod za produktivnost rada, 1958), 5-21, Prilog 1: Sl. 1-16

„Veličina projektnog modula u odnosu na osnovni građevinski modul u oblasti funkcionalnog proučavanja normiranog stana”, Dokumentacija za građevinarstvo i arhitekturu (Beograd), God. II, Br. 74, (1959), 1-12.

Considerations compositionnelles sur la necessite d`une application raisonne de la coordination modulaire dnas le batiment, rukopis za Kongres CIB, Rotterdam 1959.

„За улогата и значењето на пропорционите шестари во композициските методи на античката ликовна уметност”, Зборник на Техничкиот факултет Универзитет во Скопје 1957/1958. година, 43-94.

„Integrisanje „Modulora“-a u internacionalni modularni sistem”, Arhitekturaurbanizam: časopis za arhitekturu, urbanizam, primenjenu umetnost i industrisko oblikovanje (Beograd), God. I, Br. 6 (1960), 28-31.

[M. Bajlon, Z. M. i B. Milenković], „Uputstva za projektovanje stanova u modularnoj koordinaciji”, Dokumentacija za građevinarstvo i arhitekturu, God. IV, Sv. 23-24 (1961), 1-33.

„La coordinazione modulare”, u: Industrializzazione dell’edilizia (Bari: Dedalo libri, 1965), 140-196.