Search
Close this search box.

Modular coordination

Iako su Zlokovićeva naučna istraživanja sistema proporcija u arhitekturi i modularne koordinacije ozvaničena objavljivanjem prvih istraživačkih radova tek nakon Drugog svetskog rata, Zloković se još od 1927. godine aktivno zalagao za uvođenje novih kompozicionih metoda i modularne koordinacije u savremenu arhitekturu. Za naučna promišljanja arhitekture kroz sistem mera i proporcija zauzimao se ne samo kroz akademski i pedagoški rad na fakultetu, već je to činio i u praksi, posebno u svom projektantskom radu, pronalazeći i usavršavajući metode za praktičnu primenu ovih principa. Pored toga ostao je i neumorni zagovornik ove teme kroz aktivna učešća na savetovanjima, kongresima i u Internacionalnoj modularnoj grupi, čiji je bio stalni član i predstavnik Jugoslavije. Skoro zaboravljenu i skrajnutu temu u arhitektonskim turbulencijama 20. veka, a koja je pak bila okosnica klasične arhitekture, Zloković oživljava u savremenoj arhitekturi, izdvajajući mnogobrojne prednosti mera, proporcija i modula u neograničenom području industrijske proizvodnje.

Većina savremenih arhitekata je zazirala od zalaženja u sisteme mera, a posebno proporcija, smatrajući ih i suviše obavezujućim, pa čak i ograničavajućim, nerado prihvatajući da u svojim projektima primene neke od mogućnosti dimenzionih ili modularnih sistema. Tek kada su na međunarodnom planu prihvaćeni određeni modeli (mera četiri engleska palca za meru osnovnog modula od 10 cm), a u široj projektantskoj praksi se pojavile potrebe za bržom i efikasnijom izgradnjom, pre svega kroz uvođenje prefabrikovanih elemenata, arhitekti češće posežu za prednostima modularnog projektovanja i izgradnje, i to najčešće u domenu stambene izgradnje gde su potrebe i mogućnosti bile i najveće. Projekat zasnovan na modularnim postavkama sazdan je na merama jasno definisanim preferencijalnim multiplima osnovnog modula koji proizilazi iz datosti funkcije i konstrukcije. Projektantska koncepcija po kojoj modul predstavlja jedinicu mere odavno je poznata u arhitekturi. Još se u Antici smatralo da je čovek mera svih stvari. 

Stoga, Zloković svojim prvim pisanim radom posle Drugog svetskog rata, objavljenim 1949. godine u Godišnjaku Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rasvetljava uticaj proporcijskog sistema Blondelove kapije Sv. Deni u Parizu, kao nedovoljno izučenog problema proporcija u arhitekturi. Odmah potom, na Savetovanju arhitekata i urbanista Jugoslavije, organizovanom u Dubrovniku novembra 1950. godine, izlaže referat pod nazivom „Kritički osvrt na značaj proporcijskih dijagrama i modularnih mreža u projektovanju”, time se potpuno odvojivši od aktuelnih paradigmi i pitanja izražajnosti i idejnosti u socijalističkoj arhitekturi. Ostalo je zapaženo njegovo tematsko istraživanje o ulozi neprekidne podele ili „zlatnog preseka” u arhitektonskoj kompoziciji, objavljeno u tri dela u časopisu Pregled arhitekture, kao i opsežna studija o geometrijskoj analizi proporcijskog sklopa arhitektonskih redova po Vinjoli, u kojoj Zloković sažimanjem glavnih mera arhitektonskih redova u jednostavne geometrijske dijagrame, i uvođenjem neprekidne podele mera i njihovih odnosa, dolazi do prikrivene proporcijske zakonitosti kojom se odlikuje Vinjolin modularni sistem. Zloković se osim toga bavio i analizama primene antropomorfnih sistema mera i njihovog integrisanja u kompozicijske metode u elementima istorijske arhitekture Boke Kotorske, Korčule i Dubrovnika.

Svakako najznačajniji korpus Zlokovićevih istraživanja u domenu modularne koordinacije obuhvata njenu primenu u savremenoj arhitekturi. Polazeći od toga da je modularna koordinacija, naročito u klasičnoj arhitekturi, bila logičan osnov svakoj kompoziciji arhitektonskog i likovnog stvaralaštva, Zloković postavlja osnov za primenu modularne koordinacije u projektovanju, uz jasno naglašavanje estetske komponente u postavljenoj koncepciji. Uporište sistema modularne koordinacije počiva u promišljenom utvrđivanju projektantskog modula, to jest višestruke mere osnovnog modula. Na projektantskoj modularnoj mreži zasnivaju se bitni funkcionalni i konstruktivni aspekti projekta, a veličina projektnog modula je uslovljena namenom objekta i pretpostavljenim konstruktivnim sklopom. Zloković je smatrao da samo korenita promena izvođačke tehnike može omogućiti ubrzanje i pojeftinjenje procesa izgradnje. Projektovanjem školskog kompleksa u Prizrenu i turističkog naselja u Ulcinju, Zloković je i praktično potvrdio kako se na temelju prefabrikacije elemenata i njihove fleksibilne primene mogu realizovati različiti tipovi zgrada, u najraznovrsnijim kombinacijama i s relativno malim asortimanom prostih i složenih građevinskih elemenata.

Sources

„Утицај пропорциског система Блонделове капије Св. Дени-а у Паризу на недовољно расветљен проблем пропорција у архитектури (The influence of the proportional system of Blondel’s gate of St. Denia in Paris on the insufficiently unraveling problem of proportions in architecture)”, Годишњак Техничког факултета Универзитета у Београду за 1946. и 1947. (1949), 45-58.

„Критички осврт на значај пропорцијских дијаграма и модуларних мрежа у пројектовању (A critical review of the importance of proportional diagrams and modular networks in design)”, in: Реферати за I Саветовање архитеката и урбаниста Југославије, Први део, Дубровник 23. до 25. XI 1950. (Београд: Научна књига, 1950), 161-168.

„O problemu modularne koordinacije mera u arhitektonskom projektovanju (On the problem of modular coordination of measures in architectural design)”, Tehnika: organ Saveza inženjera i tehničara FNRJ (Beograd), Vol. IX, No. 2 (1954), 169-182.

„Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema, I (Influence of reciprocal chaining of harmonic dimensions on the proportional assembly of a certain facade system I)”, Tehnika, Vol. IX, No. 6 (1954), 833-840.

„Uticaj recipročnog zalančavanja harmonijskih razmera na proporcijski sklop izvesnog fasadnog sistema, II (Influence of reciprocal chaining of harmonic dimensions on the proportional assembly of a certain facade system II)”, Tehnika, Vol. IX, No. 7 (1954), 1001-1006.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (I deo) (The role of continuous division or “golden section” in architectural composition (Part I))”, Преглед архитектуре: весник друштва архитеката Србије (Belgrade), No. 1 (1954), 11-17.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (II deo) (The role of continuous division or “golden section” in architectural composition (Part II))”, Преглед архитектуре, No. 2 (1954), 44-48.

„Uloga neprekidne podele ili „zlatnog preseka“ u arhitektonskoj kompoziciji (III deo) (The role of continuous division or “golden section” in architectural composition (Part III))”, Преглед архитектуре, No. 3 (1955), 80-85.

„Divina proportio ≠ sectio aurea”, Преглед архитектуре, Бр. 4-5 (1955-1956), 126-127.

„Кritički osvrt na modularne mere standardnih elemenata „Durisol“ putem analize dve fasadne kombinacije u oktametarskom sistemu (Critical review of modular measures of standard elements “Durisol” by analyzing two facade combinations in an octametric system)”, Tehnika, Vol. X, No. 3 (1955), 331-337.

„Антропоморфни системи мера у архитектури – Њихово интегрисање у композициске методе прошлости, посебно објашњено на неколико карактеристичних примера другостепене камене пластике Боке Которске, Корчуле и Дубровника (Anthropomorphic systems of measures in architecture – their integration into the compositional methods of the past, a special explanation of several characteristic examples of stone sculpture of the Bay of Kotor, Korčula and Dubrovnik)”, Зборник заштите споменика културе Савезног института за заштиту споменика културе (Belgrade), Vol. IV-V (1953/54), 181-216.

„Геометриска анализа пропорциског склопа архитектонских редова по Вињоли (Geometric analysis of the proportional set of architectural works according to Vignola)”, Зборник Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Vol. II (1956), 35-73.

„Примена на стандардниот мдул 1М=10cm во архитектонското проектирање (Application of the standard modulus 1M = 10cm in architectural design)”, Зборник на Техничкиот факултет Универзитет во Скопје, Vol. I (1955/56), 177-190.

Sur le choix d`une dimensionnelle dans la coordination modulaire en architecture, Belgrade, 1957. (manuscript handed over to the participants of the congress of the International Organization for Standardization, held in June 1957 in Paris, vid.: Letoslaw Piolun-Noyszewski, Zasady koordynacji modularnej w budownictwie, Warszawa (1961), 27, 63, 65. i tab. 22.

[Z. M. i Đorđe Zloković], Coordination modulaire applique en architecture. Pipes touristiques en Yougoslavie, Cote Adriatique, Littoral Montenegrin, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada (Beograd), 1961.

Multiples du module de base Essai d`une systematisation des nombres preferientiels dans le domaine de la coordination modulaire, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (announcement made at the IMG meeting in Bamberg in 1961)

Multiples modulaires de preference. Superposition de rescaux modulaires, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (a statement made at the IMG meeting in Paris in 1962)

Sur l`application partique d`une coordination semimodulaire en batiment, Jugoslavenski zavod za produktivnost rada, 1962. (announcement made at the IMG meeting in Stockholm in 1963)

„Stara ravnila poznata pod imenom »terazije«”, Naše starine: godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti NR Bosne i Hercegovine (Sarajevo), Knj. IV (1957), 298-300.

„Interpretazione modulare degli ordini del Vignola”, La Casa: Quaderni di architettura e di critica (Roma), Nu. 4 (1957), 162-169.

„Uticaj modularne koordinacije na estetsku komponentu u arhitekturi”, Savetovanje o modularnoj koordinaciji u građevinarstvu, Beograd, 30. septembar – 2. oktobar 1958. (Beograd: Savezni zavod za produktivnost rada, 1958), 5-21, Prilog 1: Sl. 1-16

„Veličina projektnog modula u odnosu na osnovni građevinski modul u oblasti funkcionalnog proučavanja normiranog stana”, Dokumentacija za građevinarstvo i arhitekturu (Beograd), God. II, Br. 74, (1959), 1-12.

Considerations compositionnelles sur la necessite d`une application raisonne de la coordination modulaire dnas le batiment, rukopis za Kongres CIB, Rotterdam 1959.

„За улогата и значењето на пропорционите шестари во композициските методи на античката ликовна уметност”, Зборник на Техничкиот факултет Универзитет во Скопје 1957/1958. година, 43-94.

„Integrisanje „Modulora“-a u internacionalni modularni sistem”, Arhitekturaurbanizam: časopis za arhitekturu, urbanizam, primenjenu umetnost i industrisko oblikovanje (Beograd), God. I, Br. 6 (1960), 28-31.

[M. Bajlon, Z. M. i B. Milenković], „Uputstva za projektovanje stanova u modularnoj koordinaciji”, Dokumentacija za građevinarstvo i arhitekturu, God. IV, Sv. 23-24 (1961), 1-33.

„La coordinazione modulare”, u: Industrializzazione dell’edilizia (Bari: Dedalo libri, 1965), 140-196.