Research on Milan Zloković

Monographic studies on the work of Milan Zloković

Blagojević, Ljiljana. Itinereri: Moderna i Mediteran. Tragovima arhitekata Nikole Dobrovića i Milana Zlokovića, Službeni glasnik, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2015.

Маневић, Зоран. Архитект Милан Злоковић, Институт за историју уметности, Музеј савремене уметности Београд, 1989.

Панић, Вања. Милан Злоковић: афирмација модернизма, Архитектонски факултет, Београд, 2011.

 

Monographic and review articles on the work of Milan Zloković

Blagojević, Ljiljana. „Fervet opus: Milan Zloković and architecture of the city”, Serbian Architectural Journal, God. 2, Br. 2 (2010), 7-18.

Blagojević, Ljiljana. „Modernism of Scarcity: Architect Milan Zloković and Debates on Industrialization of Construction in the 1950s and 1960s”, u: Pier Luigi Bassignana (Ed.), Le Culture della Tecnica. La prefabbricazione, No. 27 (2016), 85-100.

Благојевић, Љиљана. „Раумплан у породичним кућама архитекта Милана Злоковића: интерпретација и реализација изворног концепта”, Архитектура урбанизам, Год. 5, Бр. 5 (1998), 43-55. 

Благојевић, Љиљана. „Транскултурални итинерери архитекта Милана Злоковића”, Архитектура – урбанизам, Бр. 32 (2011), 3-15. 

Благојевић, Љиљана. „Tранспозиција духа и карактера италијанско-медитеранске архитектуре у раним пројектима Милана Злоковића”, Архитектура – урбанизам, Бр. 34 (2012), 3-13. 

Blagojević, Ljiljana, Milinković, Marija. „The beauty of production: module and its social significance”, Architectural Research Quarterly, No. 17, Cambridge, 2013, 53-268. 

Bogdanović, Bogdan. „Povodom dodeljivanja nagrade za životno delo Milanu Zlokoviću”, Arhitektura – urbanizam, Br. 22-23 (1963), 105-106. 

Đurđević, Marina. „Likovi srpskih arhitekata: Milan Zloković (1898-1965)”, IT Novine, 14. 11. 1988, 20.

Đurđević, Marina. „Milan Zloković”, Moment, Br. 11-12 (1988), 89-94.

Ђурђевић, Марина. „Зграда хипотекарне банке у Сарајеву”, Зборник за историју Босне и Херцеговине, Бр. 2 (1997), 297-304.

Ђурђевић, Марина. „Живот и дело архитекте Милана Злоковића (1898-1965)”, Годишњак града Београда, Књ. XXXVIII (1991), 145-168. 

Ђорђевић, Зорана, Митровић, Миња. „Identity of 20th Century Architecture in Yugoslavia: the Contribution of Milan Zloković”, Флогистон (Phlogiston): часопис за историју науке, Бр. 25 (2017), 103-127.

Kadijević, Aleksandar. „Arhitektonski opus Milana Zlokovića u Hrvatskoj između dva svjetska rata“, Prostor: znanstveni časopis za arhitekturu i urbanizam, Vol. 28, Br. 2/60 (2020), 284-299.

Кадијевић, Александар. „Прилог тумачењу опуса истакнутих београдских градитеља: Милан Злоковић и тражење националног стила у српској архитектури”, Годишњак града Београда, Књ. XLVII-XLVIII (2000-2001), 213-224. 

Kовачевић, Бојан. „Упоредна анализа мотива оберлихта на Злоковићевој дечјој клиници и на Добровићевом генералштабу”, Саопштење поднето на скупу одржаном поводом Стогодишњице рођења архитекте Милана Злоковића, 1. децембра 1999. на Архитектонском факултету у Београду

Manević, Zoran. „Beogradske kuće. Milan Zloković (1933, 1936-1939): dečija klinika”, Komunikacija, Br. 55 (1986), 12. 

Manević, Zoran. „Beogradske kuće. Milan Zloković (1898-1965): kuća arhitekte u ulici Internacionalnih brigada”, Komunikacija, Br. 53 (1986), 24. 

Manević, Zoran. „Beogradske kuće. Milan Zloković (1939-1940): zgrada „Jugoauta“ na Bulevaru JNA”, Komunikacija, Br. 56 (1987), 12. 

Manević, Zoran. „Milan Zloković”, Umetnost, Br. 59 (1978), 41-50.

Manević, Zoran. „Naši neimari 2 – Milan Zloković”, Izgradnja, Br. 7 (1980), 45-51.

Маневић, Зоран „Злоковићев пут у модернизам”, Годишњак града Београда, Књ. XXIII (1976), 287-298. 

Marjanović, Minja. „Milan Zloković and the Problem of Proportions in Architecture”, SAJ: Serbian architectural journal, God. 2, Br. 1 (2010), 65-92. 

Мартиновић, Урош. In memoriam: Архитект Милан Злоковић, Политика, 6. јун 1965, 4.

Maskareli, Draginja. „Graditeljsko nasleđe Boke Kotorske u tekstovima Milana Zlokovića”, Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности, Бр. 23 (2003), 281-289. 

Милашиновић Марић, Дијана. „Српска историографија о архитекти Милану Злоковићу”, Архитектура – урбанизам, Бр. 9 (2002), 62-69. 

Milenković, Branislav. „Milan Zloković”, u: Učitelji, Eparhijska radionica, Beograd, 2011, 49-61. 

Milinković, Marija. „Setting the Distance: Theoretical Practice of Milan Zloković and its Material Corollaries”, SAJ: Serbian architectural journal, God. 2, Br. 1 (2010), 17-42. 

Minić, Oliver. „In memoriam: Milan Zloković, umetnik i naučnik (1898-1965)”, Arhitektura – urbanizam, Br. 35-36 (1965), 77-78.

Panić, Vanja. „Public Buildings of Architect Milan Zlokovic – Affirmation of Modern Architecture in Serbia”, SAJ: Serbian architectural journal, God. 2, Br. 1 (2010), 43-64. 

Стојадиновић, Божа. Милан Злоковић – теоретичар пропорција”, Вечерње новости, 1. новембар 1954. године, 5.

Stradner, Katarina. „Stilska bliskost dva stambena objekta u Beogradu arhitekata Dragiše Brašovana i Milana Zlokovića”, Artum: istorijsko-umetnički časopis, Br. 2 (2015), 62-67.

Pavlović, Momčilo. „Život i delo arhitekte Milana Zlokovića”, Urbanizam Beograda, Br. 48 (1978), 23-31. 

Пурић-Зафироски, Татјана. „Пропорцијска анализа у текстовима архитекте Милана Злоковића (1946-1965)”, Флогистон (Phlogiston): часопис за историју науке, Год. 7, Бр. 11 (2001), 129-150. 

Рил, Игор. „Бард српског експресионизма”, Врачарски гласник, Бр. 16 (1993), 16-17.

Туцић, Хајна. Кућа архитекте Милана Злоковића Београд, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2019.

Zloković, Đorđe. „Milan Zloković: observations from proximity”, SAJ: Serbian architectural journal, God. 2, Br. 1 (2010), 1-6. 

 

Lexico-encyclopedic units about Milan Zloković

Bogunović, Giša Slobodan, „Milan Zloković”, u: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, Tom II – Arhitekti, Beogradska knjiga, Beograd, 2005, 1141-1150.

Кадијевић, Александар. „Злоковић, Милан“, u: Чедомир Попов (ур.), Српски биографски речник. Том III (Д-З), Матица српска, Нови Сад, 2007, 898-899.

Мако, Владимир, Лазовић, Зоран (прир.). 170 личности за 170 година високошколске наставе у Србији, Архитектонски факултет, Београд, 2016, 58-59.

Маневић, Зоран. „Злоковић, Милан“, u: Лексикон неимара, Грађевинска књига, Београд, 2008, 137-153.

Маневић, Зоран, „Милан Злоковић”, у: Лексикон српских архитеката 19. и 20. века, Грађевинска књига, Београд, 1999, 65-69.

Maldini, Slobodan, Istorija srpske umetnosti: XVIII-XXI vek, Knjiga komerc, Beograd, 2018, 98-173, 178, 182-183, 198, 206, 271, 274-275, 281-284, 286-287, 296, 298-301, 305-307, 449-453, 458, 464, 701.

Minić, Oliver. „Zloković, Milan“, u: Miroslav Krleža (ur.), Enciklopedija likovnih umetnosti, Tom IV, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1966, 639-640.

 

Monographs, scientific, review and professional articles that include the work of Milan Zloković

Anonim, „Pozvani konkurs za Opštu bolnicu u Nikšiću”, Čovjek i prostor, Br. 5 (1954), 8.

Антешевић, Небојша, Бабић, Горан. „Стваралачке поетике архитеката и сликара кроз мотиве ликовних радова у часопису цртежи од 1956. до 1965. године”, Архитектура и урбанизам, Бр. 51 (2020), 7-19.

Бабић, Горан, Антешевић, Небојша. „Часопис Цртежи (1956-1965): значај за афирмацију ликовног изражавања код наставника и студената Архитектонског факултета Универзитета у Београду”, Зборник Музеја примењене уметности у Београду, Бр. 15 (2019), 46-56. 

Blagojević, Ljiljana. „Architectural Intelligence and Scarcity-Driven Design in the 1960s Yugoslavia”, u: Ákos Moravánszky, Karl R. Kegler (Ed.), Re-Scaling the Environment: New Landscapes of Design, 1960-1980, Vol. 2, Birkhäuser, Basel, 2017, 199-213.

Blagojević, Ljiljana. „French Architectural Departures and its Returns: Belgrade Chic, Balkan Mission, Montenegro Praxis”, u: Tamara Bjažić Klarin, Ljiljana Kolešnik (Ed.), French Artistic Culture and Interwar Central East Europe, Institute of Art History, Zagreb, 2017, 186-193.

Blagojević, Ljiljana. „Moderna arhitektura Beograda u osvit Drugog svetskog rata: sajam, stadion, logor”, u: Miško Šuvaković (Ed.), Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Tom 2. Realizmi i modernizmi oko hladnog rata, Orion Art, Beograd, 2012, 113-128.

Blagojević, Ljiljana. Moderna kuća u Beogradu (1920-1941), Zadužbina Andrejević, Beograd, 2000.

Blagojević, Ljiljana. Modernism in Serbia: the elusive margins of Belgrade architecture 1919-1941, MIT press, Cambridge, Mass., 2003.

Благојевић, Љиљана. „Породична кућа у модерној архитектури Београда у периоду између два светска рата (Критичка анализа четири антологијска примера)”, Годишњак града Београда, Књ. XLV-XLVI (1998-1999), 173-194.

Церанић, Милица. „Историја и архитектура палате »Албанија« у Београду”, Наслеђе, Бр. VI (2005), 147-162.

Đurđević, Marina. „Šezdeset godina od osnivanja Grupe arhitekata modernog pravca”, Moment, Br. 13 (1989), 86-87.

Ignjatović, Aleksandar. „Constructing the capital of Yugoslavism: The Identity of Belgrade Architecture, 1904-1941”, Helen Fessas-Emmanouil (Eds.), Balkan capitals from the 19th to the 21st centuryurban planning and the modern architectural heritage, Academy of Athens Bureau of Architectural Research, Athens, 2006, 58-63, 126-127.

Илијевски, Александра. „Ђурђе Бошковић као савременик и тумач архитектуре Београда између два светска рата“, Годишњак града Београда, Књ. LVIII (2011), 171-203.

Ilijevski, Aleksandra. „The Cvijeta Zuzorić Art Pavilion as the center for exhibition activities of Belgrade architects 1928–1933“, Зборник Матице српске за ликовне уметности, Бр. 41 (2013), 237-248.

Јовановић, Миодраг. Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба. Друго издање, Завод за уџбенике, Београд, 2007, 195-197, 204.

Јовановић, Миодраг. Храм Светог Саве у Београду, Београд, 2007, 40, 63.

Kadijević, Aleksandar. „Between unitarism and regionalisms: Architecture in Yugoslavia 1918-1941”, u: Architecture of  independence in Central Europe / Architektura niepodległości w Europie Środkowe, Krakow: International Cultural Centre 2018, 248-274.

Kadijević, Aleksandar. „Elementi ekspresionizma u srpskoj arhitekturi između dva svetska rata”, Moment, Br. 17 (1990), 90-100.

Кадијевић, Александар. „Експресионизам у београдској архитектури (1918-1941)”, Наслеђе, Бр. XIII (2012), 59-77. 

Kadijević, Aleksandar. „Interpolations – necessity and inspiration of newer Belgrade architecture”, Зборник Матице српске за ликовне уметности, Бр. 43 (2015), 243-257.

Кадијевић, Александар. Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века), Грађевинска књига, Београд, 1997.

Кадијевић, Александар. „Света Софија у Цариграду као узор српских архитеката новијег доба”, ЗОГРАФ, Бр. 43 (2019), 215–230.

Kadijević, Aleksandar. „Slobodan crtež u novijoj i savremenoj srpskoj arhitekturi”, Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 15 (2019), 7-21.

Камилић, Викторија. „Осврт на делатност Групе архитеката модерног правца”, Годишњак града Београда, Књ. LV-LVI (2008-2009), 239-264. 

Kовачевић, Бојан. „Архитектура модерне у Србији”, Предавање прочитано у Павиљону Вељковић у суботу 28. јула 2001. године у склопу вишемесечног цилуса о улози модерности у српском друштву ХХ века, потом објављено и у преводу на енглески у новинској публикцији о циклусу

Mambriani, Alberto. L’architettura moderna nei paesi Balcanici, Cappelli, Bologna, 1969.

Маневић, Зоран. „Београдски архитектонски модернизам 1929–1931”, Годишњак града Београда, Књ. XXVI (1979), 209–226.

Manević, Zoran. „Jučerašnje graditeljstvo”, Urbanizam, Br. 53-54 (1979), I-XXXI

Manević, Zoran. „Novija srpska arhitektura”, u: Srpska arhitektura 1900-1970, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1972, 21-25, 28, 55, 71-75, 96, 102, 141-142.

Manević, Zoran. „Srpska arhitektura XX veka”, u: Arhitektura XX vijeka, Prosveta, Beograd, Spektar, Zagreb, Prva književna komuna, Mostar 1986, 19-31.

Martinović, Uroš. Moderna Beograda: arhitektura Srbije između dva rata, Naučna knjiga, Beograd, 1969.

Милетић Абрамовић, Љиљана. Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000, Карић фондација, Београд, 184-193, 381.

Милошевић, В. Предраг. Архитектура у Краљевини Југославији (Сарајево 1918-1941), СПКД Просвјета, Србиње, 1997, 75-79, 165-166, 168, 317-318.

Петричић, Бранко. „Kонкурс за зграду концертне дворане у Београду”, Техника Бр. 4, (1949), 193-197.

Просен, Милан. „Рељефи Сретена Стојановића у рецепцији стила Ар Деко у српској архитектури”, Зборник Народног музеја у Београду, Историја уметности, Књ. XXIII (2018), 217–243.

Путник Прица, Владана, Кадијевић, Александар. „Табаковићи и породице архитеката у Србији”, у: Лидија Мереник, Александар Кадијевић (ур.), Иван и Ђорђе Табаковић –градитељи српске културе XX века, Зборник радова са научног скупа одржаног 7. новембра 2017. године у Матици српској, Матица српска, Нови Сад, 2018, 199-208.

Rozić, Vladimir. Umetnička grupa Oblik, Kancelarija za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniju, Beograd, 2005, 164, 220.

Тошева, Снежана. „Фонд Одсека архитектуре и градитељства Музеја науке и технике у Београду – полазиште за научно истраживање и заштиту градитељског наслеђа”, Гласник друштва конзерватора Србије, Бр. 40 (2016), 18-28.

Žunjić, Slađana. „Arhitektonski objekti i urbana geneza Kotora između dva svjetska rata”, Ars Adriatica, Br. 10 (2020), 189-208.

 

Manuals and review monographs in the field of architecture and architectural historiography

Бркић, Алексеј. Знакови у камену. Српска модерна архитектура 1930-1980, Савез архитеката Србије, Београд, 1992, 57, 59, 60, 66, 67-70, 76, 89, 100, 103, 104, 106-112, 117, 124, 130.

Milašinović Marić, Dijana. Водич кроз модерну архитектуру Београда, Друштво архитеката Београда, Београд, 2002, 60, 61, 86, 99, 100, 115.

Mitrović, Mihajlo. Novija arhitektura Beograda 1950-2012, Službeni glasnik, Beograd, 2012, 16-17.

Perović, Miloš. Srpka arhitektura XX veka: od istoricizma do drugog modernizma, Аrhitektonski fakultet, Beograd, 2003, 84-85, 107, 109-120.

 

Doctoral dissertations and master theses

Manević, Zoran. Pojava moderne arhitekture u Srbiji, doktorska disertacija odbranjena na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1979.

Marjanović, Minja, Milan Zloković e il problema delle proporzioni nellarchitettura moderna del Novecento, doktorska disertacija odbranjena na Departmanu za arhitekturu Politehničke škole u Milanu (Politechnico de Milano), 2012.

Милинковић, Марија. Архитектонска критичка пракса: теоријски модели, докторска дисертација одбрањена на Архитектонском факултету у Београду, 2012, 160-175.

Панић, Вања. Начела модерне у архитектури јавних објеката у Београду, период 1918–1941, докторска дисертација одбрањена на Архитектонском факултету у Београду, 2013.

ПурићЗафироски, Татјана. Пропорцијска анализа у делима београдских истраживача архитектуре и архитеката после Другог светског рата, магистарски рад одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Београду, 2000.

 

Exhibition catalogs

Благојевић, Љиљана, Злоковић, Ђорђе. Професор архитект Милан Злоковић (1898-1965): свечаност поводом обележавања 50 година од смрти, Програм и каталог, Архитектонски факултет Београд, 2015.

Ђурђевоћ, Марин. „Милан Злоковић“, u: Драгица Јовановић, Марина Ђурђевић, Гордана Митровић, Александар Кадијевић, Дејан Радовановић (аутори изложбе), Ревитализација мапе архитектонских вредности Београда: Дом београдских градитеља, Каталог изложбе, Музеј примењене уметности, Београд, 1989, n. n.

Михајлов, Саша, Божовић, Александар, Дабижић, Александра, Туцић, Хајна и др. (аутори изложбе и текстова), Модерна Београда – архитектонска баштина престонице, Каталог изложбе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2018.

Перовић, Милош, Лазовић, Зоран. Српска архитектура XX века, Каталог изложбе, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2006, 30-32, 38-41.

Прерадовић, Дубравка (ур.), Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре,   Каталог изложбе, Српска академија наука и уметности, Београд, 2019, 87, 89-97.

Stiller, Adolph, Kovačević, Bojan (ur.), Belgrad – Momente der Architektur/Belgrade – Moments of Architecture, Müry Salzmann, Salzburg–Wien, 2011, 26, 28, 29, 57.

Stiller, Adolph, Kovačević, Bojan (ur.), Montenegro. Kontrast. Landschaft. Architektur Kontext, Müry Salzmann, Salzburg–Wien, 2013, 28-35, 76-77.

Stiller, Adolph, Kovačević, Bojan (ur.), Serbien. Stadt als Regionaler Kontext für Architektur / Serbia. The City as a Regional Context for Architecture, Müry Salzmann, Salzburg–Wien, 2015, 20, 22, 23, 24, 52, 178.

Туцић, Хајна. Трагови путовања – акварели Милана Злоковића, Каталог изложбе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2019.č