Beogradski sajam / Terazijska terasa

Projektovan

1929-1930.

lokacija

Tipologija objekta

Administrativni i poslovni

Forma i ishod projekta

Konkursni rad

Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni. Zlokovićev rad Terazijske terase, odnosno Beogradskog sajma publikovan je u zborniku o modernoj arhitekturi, „Treba znati… progres graditeljstva. Problemi savremene arhitekture“, koji je 1932. godine uredio zagrebački arhitekta Stjepan Planić. Koristeći se nivelacijom terena Savskog amfiteatra Zloković postavlja mega strukturu Beogradskog sajma, koncipiranog kao gradski poslovni centar, u blokovski prostor s formiranim unutrašnjim dvorištem i oivičenim ulicama. Stepenovanje volumenâ masivne strukture, uz variranje oblika osnove i organizacije njenih celina, prilagođeno je spuštanju terena i toku kretanja od prostora Terazija do ulice Kraljice Natalije. U oblikovanju je zastupljen dominantan modernistički pristup kojim je postignut racionalan izgled karakterističan za savremene industrijske objekte. „Odlična uravnoteženost uprošćenih masa“ – tako je arhitekta Đurđe Bošković komentarisao Zlokovićev projekat za Terazijsku terasu.

Pogledajte i druge projekte

Bosna i Hercegovina, Sarajevo
1928–1931.
Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.