Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina). Italijanska industrija automobila FIAT je već izgradnjom nove fabrike u Torinu, otvorene 1926. godine, prema projektu mladog arhitekte i inženjera Mate Truka (Matté Trucco), pokazala inženjersku inventivnost kroz savremen arhitektonski koncept (uvođenje automobila na petu krovnu etažu na kojoj je projektovana staza za testiranje automobila). U tom kontekstu se može tumačiti i Zlokovićev projekat za zgradu, odnosno autosalon, garažu i servis FIAT-a u Beogradu s kraja tridesetih godina, zasnovan na uticajima italijanske moderne tradicije ali prožet vlastitom stvaralačkom svojstvenošću – strukturalna racionalnost prilagođena harmonijskom i proporcijskom redu. Arhitektonske komponente ove zgrade – zaobljena zidna površina, monolitna fasada izvedena u crvenoj klinker opeci, beli kameni prozorski ramovi i krovna terasa s ogradom u vidu palube – u arhitektonskoj istoriografiji su pripisane elementima italijanskog racionalizma, ali oni u svojstvenoj Zlokovićevoj razradi dobijaju podjednako „industrijalizovani“ i „reprezentativni“ izraz usklađen s karakterom lokacije.
