Tipovi manjih železničkih stanica

Godina
1926.
Mesto
Tip objekta Saobraćajni
Ishod projekta Tipski projekat

Obnovom zemlje nakon Prvog svetskog rata železnica u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca postaje glavno saobraćajno sredstvo i pokretač modernizacije. Izgradnjom novih železničkih trasa koje su povezivale naseljena mesta, poput Jadranske trase koja se našla u žiži stručne javnosti, inicirana je izgradnja manjih staničnih zgrada, za koje Zloković, kao odgovor na zastarele projekte u kojima se prema njemu „ogledala indiferentnost saobraćajne uprave“, predlaže tipska rešenja jednostavne pročišćene arhitekture. Izdvajaju se idejna rešenja železničkih stanica u Umci i Obrenovcu koja je zasnovao na modernističkom oblikovanju u kome dominira geometrizovana horizontalna struktura sa ravnim krovom i većim zastakljenim otvorima. Zloković je smatrao da i najmanja stanična zgrada, postaja, spada u delokrug arhitekture i da izgled staničnih zgrada ima uticaja na putnike. Stoga je savetovao da se putem javnog konkursa pribave odgovarajuća rešenja kojima se ne bi narušavala vizura železničkih trasa ili prostora s kojima se putnici prvo susreću dolaskom u neko mesto.

Izvori

Pogledajte i druge projekte

Severna Makedonija, Skoplje
1931.
Konkursni rad za zgradu Železničke stanice u Skoplju predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Koristeći se ranijim iskustvom u radu na tipovima manjih železničkih stanica, kako bi se ovim objektima dao savremen arhitektonski izraz, Zloković za Skoplje projektuje modernu železničku stanicu sa tri peronska ostrva.