Konkursni rad Arhive - Fondacija Milan Zloković

Kosturnica na Zejtinliku

admin — Fri, 01 May 2020 09:20:15 +0000

Srpsko vojničko groblje u Solunu, podignuto na prostoru Zejtinlik (nekadašnja turska pijaca) gde se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica za srpsku vojsku i u sklopu koje je nastalo groblje za preminule borce, uređeno je s idejom da se na jednom zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu. Pripreme za poduhvat izgradnje zajedničke spomen kosturnice su počele 1926. godine organizovanjem konkursa za mauzolej stradalih srpskih ratnika i prikupljanjem posmrtnih ostataka na širokom prostoru na kome su se vodile borbe na Solunskom frontu. Na konkursu za spomen-kosturnicu je učestvovao i Milan Zloković, čije se idejno rešenje zasnivalo na kombinaciji fortifikacijske strukture u masivnom rustičnom postamentu i neovizantijskog obličja gornje zone završene kupolom i prožete s više sugestivnih elemenata iz ekspresionističkog vokabulara. Prelaz između donje i gornje zone rešen je umetanjem zabatnog okvira sa svih strana centralnog simetričnog korpusa. Inventivnost Zlokovićevog rešenja se ogledala upravo u kombinovanju i superponiranju više stilski različitih delova u jednu koherentnu celinu.

Crtež spomenika palim ratnicima u Zejtinliku, izgled

Perspektivni izgled Spomenika palim ratnicima u Zejtinliku

Članak Kosturnica na Zejtinliku se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Svetosavski hram

admin — Fri, 01 May 2020 09:29:08 +0000

Na drugom konkursu sa spomen hram Svetog Save na Vraćaru, raspisanom 1926. godine, učestvovali su najviđeniji srpski arhitekti, među kojima su Milan Zloković i ruski arhitekta Andrej Vasiljevič Papkov nastupili sa zajedničkim konkursnim radom, kome je prema oceni žirija pripao otkup. U raspisu konkursa se tražio monumentalni hram u srpsko-vizantijskom stilu iz doba kneza Lazara koji bi mogao da primi šest hiljada vernika. Njihovo rešenje hrama sa osnovom u formi upisanog sažetog krsta je u arhitektonskoj istoriografiji ostalo zapaženo po jedinstvenom, organski koncipiranom, oblikovnom tretmanu zasnovanom na stepenovanju polukružnih volumena i površina u kombinaciji sa više polukupola i centralnom kupolom. Na ovako razuđenoj kompoziciji je postignut ekspresionistički efekat s prizvukom vizionarskih stremljenja u kojima se razaznaje originalni pristup i osavremenjena stilizacija. Zloković je smatrao da bi Svetosavski hram, kao jedinstvena umetnička celina, trebalo da bude koncipiran slobodno i bez ograničenja, „kroz prizmu savremenog shvatanja umetnosti i života“, jer bi samo na taj način predstavljao „pravi izraz narodne zahvalnosti prvom svom prosvetitelju“.

Radna skica za hram Sv. Save na Vračaru

Skica, poprečni presek

Konkursni prikaz za spomen-hram Sv. Save

Izvori

„Скице за Св.-Савски храм у Београду” [конкурсна скица М. Злоковића и А. Папкова], Рашка: уметничка смотра (Београд), Год. I, Књ. 1 (1929), н. н. [252]

„Како треба да изгледа будући монументални храм Светога Саве” [мишљење арх. М. Злоковића], Време, 25. 1. 1932, године, 7.

Članak Svetosavski hram se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Dom invalida na Malom Kalemegdanu

admin — Fri, 01 May 2020 09:50:36 +0000

Konkursni rad za zgradu Doma invalida na Malom Kalemegdanu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Nastao u godini formiranja Grupe arhitekata modernog pravca (1928) ovaj projekat svedoči o potpunijem prihvatanju modernističke estetike i morfoloških principa u koncipiranju masivnog objekta blokovske strukture. Formu objekta kombinovane namene – poslovanje i kolektivno stanovanje – karakteriše potpuno geometrizovani kubus sa pravilnim rasterom kvadratnih prozorskih otvora u rasponu od prvog do četvrtog sprata koji se proteže duž dve ulične fasade, dok je zona prizemlja, u kome su predviđeni poslovni sadržaji, u potpunosti otvorena nizom zastakljenih izloga, čime je postignuto vizuelno olakšanje gornje zone i sugerisana povezanost sa urbanim prostorom. Jedna od uličnih fasada ima konveksno zalučenu površinu koja masivnom volumenu daje ekspresivni efekat. Ugao u kome se sustiču dve ulične fasade je naglašen dekorativnom reljefnom vertikalom od prvog do trećeg sprata koja markira poziciju objekta.

Dom invalida u Beogradu, perspektivni prikaz

Osnova podruma

Osnova prizemlja

Osnova prvog sprata

Osnova četvrtog sprata

Preseci - poprečni i podužni

Bočna fasada

Glavni izgled

Perspektivni crtež aule Doma

Članak Dom invalida na Malom Kalemegdanu se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Pomorski muzej u Splitu

admin — Fri, 01 May 2020 10:45:41 +0000

Idejnim rešenjem za Pomorski muzej u Splitu nastavlja se Zlokovićevo razmatranje modernističke oblikovnosti, na ovom projektu, usmereno na odnose arhitektonskih elemenata prema postavljenoj strukturi – trakasti prozori, ugaoni balkoni, podeone fasadne grede i ugaoni jarbol. Objekat je u odnosu na predviđenu parcelu postavljen kao slobodnostojeći, a njegova geometrija osnove i volumetrija strukture proizilaze iz oblika parcele, tako da je jedna strana objekta dobila poligonalni oblik proizašao iz komponovanja dva kubična korpusa različite visine. Iako u organizaciji nije ostvaren slobodniji pristup u odnosu na samu namenu objekta, geometrija osnove i oblikovane komponente fasada su doprinele zaokruženijem modernističkom izrazu, naročito kada je u pitanju akcentovanje strukture ugaonim trakastim prozorima, ugaonim balkonima i uvučenim ulazom markiranim isturenim vertikalnim serklažom koji nosi jarbol zastave. Dinamičnost i ekspresivnost forme je dodatno naglašena polihromijom prozorskih okvira, podeonih zona između prozora i fasadnih greda koji su tako akcentovani u odnosu na bele fasadne površine.

Konkursni rad, perspektivni prikaz

Osnova prizemlja

Osnova prvog sprata

Osnova drugog i trećeg sprata

Situacija i poprečni presek

Članak Pomorski muzej u Splitu se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Beogradski sajam / Terazijska terasa

admin — Fri, 22 May 2020 09:14:38 +0000

Beogradski sajam / Terazijska terasa

Projektovan

lokacija

Tipologija objekta

Administrativni i poslovni

Forma i ishod projekta

Konkursni rad

Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni. Zlokovićev rad Terazijske terase, odnosno Beogradskog sajma publikovan je u zborniku o modernoj arhitekturi, „Treba znati… progres graditeljstva. Problemi savremene arhitekture“, koji je 1932. godine uredio zagrebački arhitekta Stjepan Planić. Koristeći se nivelacijom terena Savskog amfiteatra Zloković postavlja mega strukturu Beogradskog sajma, koncipiranog kao gradski poslovni centar, u blokovski prostor s formiranim unutrašnjim dvorištem i oivičenim ulicama. Stepenovanje volumenâ masivne strukture, uz variranje oblika osnove i organizacije njenih celina, prilagođeno je spuštanju terena i toku kretanja od prostora Terazija do ulice Kraljice Natalije. U oblikovanju je zastupljen dominantan modernistički pristup kojim je postignut racionalan izgled karakterističan za savremene industrijske objekte. „Odlična uravnoteženost uprošćenih masa“ – tako je arhitekta Đurđe Bošković komentarisao Zlokovićev projekat za Terazijsku terasu.

Zgrada Beogradskog sajma, perspektivni crtež

Ulaz u Beogradski sajam. Pogled sa Terazija, perspektivni crtež

Osnova prve etaže suterena / osnova 2-3 etaže suterena

Osnova prizemlja

Osnova 1, 2. / 4, 5. sprata

Osnova krovnog sprata / osnova 6. sprata

Situacija, podužni presek, skica

Podužni presek

Bočni izgled sa Terazija

Bočni izgled iz ulice Кraljice Natalije

Naslovna strane knjige „Treba znati… progres graditeljstva. Problemi savremene arhitekture“ (Zagreb, 1932. godine) koju je uredio arhitekta Stjepana Planića i strana knjige sa konkursnim projektom arhitekte Milana Zlokovića za Terazijsku terasu

Pogledajte i druge projekte

Članak Beogradski sajam / Terazijska terasa se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Palata Privilegovane agrarne banke

admin — Fri, 01 May 2020 16:29:56 +0000

Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Zgrada banke je projektovana kao ugaona blokovska zgrada u čijoj interpolaciji – promenom visine, stepenastim uvlačenjem volumena i različitim tretmanom fasadnih površina – Zloković raslojava fasadne površine stvarajući utisak ugaonog uličnog niza s više celina. Unutrašnju organizaciju prostora Zloković razvija simetrično u odnosu na osu ugla, postižući nešto slobodniji i otvoreniji plan, naročito u nivou suterena i prizemlja gde su predviđeni prostori za rad sa klijentima.

Perspektivni crtež, ulična situacija

Osnova suterena

Osnova prizemlja

Osnova prvog sprata

Osnova drugog i trećeg sprata

Glavni izgled

Bočni izgled i presek

Članak Palata Privilegovane agrarne banke se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Železnička stanica u Skoplju

admin — Thu, 16 Apr 2020 08:45:30 +0000

Konkursni rad za zgradu Železničke stanice u Skoplju predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Koristeći se ranijim iskustvom u radu na tipovima manjih železničkih stanica, kako bi se ovim objektima dao savremen arhitektonski izraz, Zloković za Skoplje projektuje modernu železničku stanicu sa tri peronska ostrva. Ovaj konkursni projekat pripada malobrojnoj grupi modernih saobraćajnih terminala projektovanih u Jugoslaviji između dva svetska rata. Novi saobraćajni terminali – železničke stanice a potom i aerodromi – bili su oličenje razvoja i modernosti, pa su se tako našli i kao neizostavna projektantska tema u evropskoj modernoj arhitekturi. Otvarajući izložbu zagrebačkog arhitekte Juraja Najdharta u Beogradu 29. juna 1937. godine, na kojoj je bio izložen i projekat aerodroma nagrađen Lindentalovom nagradom, Zloković, tada docent Tehničkog fakulteta, istakao je značaj izloženih radova za domaću sredinu a specijalno za arhitekte, ukazavši na Najdhartovu originalnost u rešavanju arhitektonskih i urbanističkih problema.

Segment glavne fasade

Glavni izgled, ulična strana

Izgled sa železničkih perona

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Poprečni presek kroz staničnu zgradu i perone

Poprečni presek kroz staničnu zgradu

Bočni izgled

Članak Železnička stanica u Skoplju se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Državna štamparija

admin — Mon, 04 May 2020 17:02:39 +0000

Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti. Potreba za novim objektima državnih službi najčešće se javljala usled nedovoljnih ili neadekvatnih prostornih kapaciteta, što je bio slučaj i sa Državnom štamparijom koja je delovala u nekoliko objekata i čija je glavna zgrada u Pop Lukinoj ulici bila predviđena za rušenje zbog izgradnje pristupne ulice prema budućem Mostu kralja Aleksandra Prvog. Zbor toga je za novu zgradu štamparije u aprilu 1933. godine raspisan konkurs a za lokaciju je određena parcela nadomak Kalenić pijace (između Njegoševe i Mileševske ulice). Kasnije je za realizaciju prvo nagrađenog rada izabrana nova lokacije, iako su u izradi konkursnih radova bili relevantni drugačiji urbanistički parametri prvobitne lokacije. Iz tog razloga i Zlokovićevo rešenje teži više horizontalnoj a nižoj strukturi koju čine dve funkcionalne celine. Paralelopipedni oblik prednjeg volumena je dinamiziran zakošenjem bočnih strana zadnjeg korpusa i postavljanjem krovne nadstrešnice na povučenom poslednjem spratu. I u ovom projektu Zloković ostaje dosledan ispitivanju proporcijskih odnosa prozorskih otvora u odnosu na celinu strukture i njene površine, u ovom slučaju kombinovanjem tri različite visine otvora u ponovljenom vertikalnom ritmu (A-A-B-C), što u odnosu na duge trakaste prozore ili zid zavesu, koje Zloković nije nikada koristio u svojoj arhitekturi, daje mogućnost za oblikovnom ekspresijom i prostornom modulacijom koristeći se geometrijskim pravilnima.

Perspektivni prikaz

Osnova suterena

Osnova suterena (podruma)

Osnova visokog prizemlja

Osnova međusprata visokog prizemlja

Osnova prvog sprata

Osnova drugog sprata

Osnova trećeg (krovnog) sprata

Glavni izgled prema parku

Izgled prema ulici

Članak Državna štamparija se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Državna markarnica

admin — Mon, 04 May 2020 17:12:15 +0000

Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice). Na obližnjem praznom placu je planirana izgradnja novog objekta markarnice za koju je konkurs bio raspisan 1936. godine. Konkursom se predviđala izgradnja glavne zgrade, koja bi imala suteren, prizemlje i tri sprata, a nalazila bi se na donjoj parceli uz glavnu ulicu, te vile za direktora, nekoliko stambenih objekata za službenike markarnice i obdanište za decu zaposlenih, na prostoru gornje parcele (iza glavne zgrade, na uglu Ruske i Nove ulice). Prema ovom programu i Zloković razrađuje svoje rešenje u kome se prepoznaje specifičan prosede racionalističke evokacije. U arhitekturi glavne zgrade, težištu projekta, dominira strukturacija glavne fasadne opne u odnosu na unutrašnju organizaciju i visinsko raslojavanje objekta prema drugoj parceli, odnosno stambenim objektima.

Osnova trećeg i osnova krovnog sprata

Članak Državna markarnica se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.

Jugoslovenski paviljon u Parizu

admin — Mon, 04 May 2020 17:23:48 +0000

Svetske izložbe su još od prvih nacionalnih smotri organizovanih polovinom 19. veka, pa do velikih međunarodnih manifestacija privrednog i društvenog značaja u okvirima 20. veka predstavljale eksperimentalno polje za brojne oblasti privrednog i tehničkog razvoja a takođe i za delokrug arhitektonskog stvaralaštva. Arhitektura izložbenih paviljona je imala višeznačnu ulogu često usmerenu prema plasiranju novih ideja i progresivnih stremljenja. Konkursni rad za Jugoslavenski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Još na početku svoje karijere, polovinom dvadesetih godina 20. veka, Zloković je projektovao Paviljon (prodavnicu) Kraljevine SHS na Međunarodnoj izložbi dekorativnih umetnosti u Parizu i Paviljon Kraljevine SHS za izložbu u Filadelfiji, čije arhitektonske koncepcije su obeležili tradicionalniji oblici nadahnuti narodnim graditeljstvom Balkana, dok paviljon za izložbu u Parizu 1937. godine predstavlja savremeno strukturiran izložbeni prostor raščlanjen u više nivoa povezanih u jedinstvenu fluidnu celinu prožetu promenama visina a time i doživljaja prostora. Paviljonu je tako dat introvertni karakter dok njegov spoljašnji izgled čini jednostavan prizmatični volumen.

Ulazna fasada Jugoslovenskog paviljona

Situacioni plan paviljona

Osnova donjeg prizemlja

Osnova gornjeg prizemlja

Osnova prve galerije

Osnova druge galerije

Podužni presek

Poprečni presek u osi c-d

Poprečni presek u osi e-f

Poprečni presek u osi g-l

Bočni izgled, zadnja fasada

Frontalni izgled zadnje fasade

Glavni izgled - varijanta

Perspektivni prikaz dela enterijera

Centralni perspektivni prikaz enterijera

Članak Jugoslovenski paviljon u Parizu se pojavljuje prvo na Fondacija Milan Zloković.