Na drugom konkursu sa spomen hram Svetog Save na Vraćaru, raspisanom 1926. godine, učestvovali su najviđeniji srpski arhitekti, među kojima su Milan Zloković i ruski arhitekta Andrej Vasiljevič Papkov nastupili sa zajedničkim konkursnim radom, kome je prema oceni žirija pripao otkup. U raspisu konkursa se tražio monumentalni hram u srpsko-vizantijskom stilu iz doba kneza Lazara koji bi mogao da primi šest hiljada vernika. Njihovo rešenje hrama sa osnovom u formi upisanog sažetog krsta je u arhitektonskoj istoriografiji ostalo zapaženo po jedinstvenom, organski koncipiranom, oblikovnom tretmanu zasnovanom na stepenovanju polukružnih volumena i površina u kombinaciji sa više polukupola i centralnom kupolom. Na ovako razuđenoj kompoziciji je postignut ekspresionistički efekat s prizvukom vizionarskih stremljenja u kojima se razaznaje originalni pristup i osavremenjena stilizacija. Zloković je smatrao da bi Svetosavski hram, kao jedinstvena umetnička celina, trebalo da bude koncipiran slobodno i bez ograničenja, „kroz prizmu savremenog shvatanja umetnosti i života“, jer bi samo na taj način predstavljao „pravi izraz narodne zahvalnosti prvom svom prosvetitelju“.
Izvori
„Скице за Св.-Савски храм у Београду” [конкурсна скица М. Злоковића и А. Папкова], Рашка: уметничка смотра (Београд), Год. I, Књ. 1 (1929), н. н. [252]
„Како треба да изгледа будући монументални храм Светога Саве” [мишљење арх. М. Злоковића], Време, 25. 1. 1932, године, 7.
