Svetosavski hram

Godina
1926–1927.
Mesto
Beograd, Srbija
Tip objekta Memorijalni i sakralni
Ishod projekta Konkursni rad

Na drugom konkursu sa spomen hram Svetog Save na Vraćaru, raspisanom 1926. godine, učestvovali su najviđeniji srpski arhitekti, među kojima su Milan Zloković i ruski arhitekta Andrej Vasiljevič Papkov nastupili sa zajedničkim konkursnim radom, kome je prema oceni žirija pripao otkup. U raspisu konkursa se tražio monumentalni hram u srpsko-vizantijskom stilu iz doba kneza Lazara koji bi mogao da primi šest hiljada vernika. Njihovo rešenje hrama sa osnovom u formi upisanog sažetog krsta je u arhitektonskoj istoriografiji ostalo zapaženo po jedinstvenom, organski koncipiranom, oblikovnom tretmanu zasnovanom na stepenovanju polukružnih volumena i površina u kombinaciji sa više polukupola i centralnom kupolom. Na ovako razuđenoj kompoziciji je postignut ekspresionistički efekat s prizvukom vizionarskih stremljenja u kojima se razaznaje originalni pristup i osavremenjena stilizacija. Zloković je smatrao da bi Svetosavski hram, kao jedinstvena umetnička celina, trebalo da bude koncipiran slobodno i bez ograničenja, „kroz prizmu savremenog shvatanja umetnosti i života“, jer bi samo na taj način predstavljao „pravi izraz narodne zahvalnosti prvom svom prosvetitelju“.

Izvori

„Скице за Св.-Савски храм у Београду” [конкурсна скица М. Злоковића и А. Папкова], Рашка: уметничка смотра (Београд), Год. I, Књ. 1 (1929), н. н. [252]

„Како треба да изгледа будући монументални храм Светога Саве” [мишљење арх. М. Злоковића], Време, 25. 1. 1932, године, 7.

Pogledajte i druge projekte

Srbija, Beograd
1926.
Projekat za Panteon, hram svih bogova, Zloković je radio za potrebe državnog ispita, odnosno radi sticanja profesionalnog ovlašćenja arhitekte. U evoluciji Zlokovićevog puta ka modernizmu izdvaja se nekoliko projekata istoricističke evokacije sa elementima iz nacionalne graditeljske istorije i vokabularom romantičarskih i ekspresionističkih usmerenja.
Grčka, Solun
1926.
Srpsko vojničko groblje u Solunu, podignuto na prostoru Zejtinlik (nekadašnja turska pijaca) gde se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica za srpsku vojsku i u sklopu koje je nastalo groblje za preminule borce, uređeno je s idejom da se na jednom zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu.
Grčka, Vido
1938.
Ostrvce Vido u Jonskom moru, nadomak grčkog ostrva Krf, ima posebno značenje u novijoj istoriji srpskog naroda, jer se na njemu nalazila bolnica za srpske vojnike koji su došli na Кrf posle prelaska preko Albanije tokom zime 1915/1916. godine. Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici koji su oboleli na putu prema grčkom ostrvu spasa.