Državna markarnica

Godina
1936.
Mesto
Beograd, Srbija
Tip objekta Administrativni i poslovni
Ishod projekta Konkursni rad

Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice). Na obližnjem praznom placu je planirana izgradnja novog objekta markarnice za koju je konkurs bio raspisan 1936. godine. Konkursom se predviđala izgradnja glavne zgrade, koja bi imala suteren, prizemlje i tri sprata, a nalazila bi se na donjoj parceli uz glavnu ulicu, te vile za direktora, nekoliko stambenih objekata za službenike markarnice i obdanište za decu zaposlenih, na prostoru gornje parcele (iza glavne zgrade, na uglu Ruske i Nove ulice). Prema ovom programu i Zloković razrađuje svoje rešenje u kome se prepoznaje specifičan prosede racionalističke evokacije. U arhitekturi glavne zgrade, težištu projekta, dominira strukturacija glavne fasadne opne u odnosu na unutrašnju organizaciju i visinsko raslojavanje objekta prema  drugoj parceli, odnosno stambenim objektima.

Pogledajte i druge projekte

Bosna i Hercegovina, Sarajevo
1928–1931.
Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga.
1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Severna Makedonija, Skoplje
1933–1935.
Inicijativu za izgradnju Privrednog doma u Skoplju dali su početkom 1933. godine članovi Trgovinsko-industrijske komore, s ciljem da se na jednom mestu, u zajedničkom domu, okupe sve privredne organizacije Skoplja kako bi se obezbedio njihov efikasniji rad.
Srbija, Beograd
1933.
Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti.
Srbija, Beograd
Rudnička 1
1939–1940.
Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina).