Svetske izložbe su još od prvih nacionalnih smotri organizovanih polovinom 19. veka, pa do velikih međunarodnih manifestacija privrednog i društvenog značaja u okvirima 20. veka predstavljale eksperimentalno polje za brojne oblasti privrednog i tehničkog razvoja a takođe i za delokrug arhitektonskog stvaralaštva. Arhitektura izložbenih paviljona je imala višeznačnu ulogu često usmerenu prema plasiranju novih ideja i progresivnih stremljenja. Konkursni rad za Jugoslavenski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Još na početku svoje karijere, polovinom dvadesetih godina 20. veka, Zloković je projektovao Paviljon (prodavnicu) Kraljevine SHS na Međunarodnoj izložbi dekorativnih umetnosti u Parizu i Paviljon Kraljevine SHS za izložbu u Filadelfiji, čije arhitektonske koncepcije su obeležili tradicionalniji oblici nadahnuti narodnim graditeljstvom Balkana, dok paviljon za izložbu u Parizu 1937. godine predstavlja savremeno strukturiran izložbeni prostor raščlanjen u više nivoa povezanih u jedinstvenu fluidnu celinu prožetu promenama visina a time i doživljaja prostora. Paviljonu je tako dat introvertni karakter dok njegov spoljašnji izgled čini jednostavan prizmatični volumen.
Hrvatska, Split
1928.
Idejnim rešenjem za Pomorski muzej u Splitu nastavlja se Zlokovićevo razmatranje modernističke oblikovnosti, na ovom projektu, usmereno na odnose arhitektonskih elemenata prema postavljenoj strukturi – trakasti prozori, ugaoni balkoni, podeone fasadne grede i ugaoni jarbol.
