Jugoslovenski paviljon u Parizu

Godina
1937.
Mesto
Pariz, Francuska
Tip objekta Izložbeni
Ishod projekta Konkursni rad

Svetske izložbe su još od prvih nacionalnih smotri organizovanih polovinom 19. veka, pa do velikih međunarodnih manifestacija privrednog i društvenog značaja u okvirima 20. veka predstavljale eksperimentalno polje za brojne oblasti privrednog i tehničkog razvoja a takođe i za delokrug arhitektonskog stvaralaštva. Arhitektura izložbenih paviljona je imala višeznačnu ulogu često usmerenu prema plasiranju novih ideja i progresivnih stremljenja. Konkursni rad za Jugoslavenski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Još na početku svoje karijere, polovinom dvadesetih godina 20. veka, Zloković je projektovao Paviljon (prodavnicu) Kraljevine SHS na Međunarodnoj izložbi dekorativnih umetnosti u Parizu i Paviljon Kraljevine SHS za izložbu u Filadelfiji, čije arhitektonske koncepcije su obeležili tradicionalniji oblici nadahnuti narodnim graditeljstvom Balkana, dok paviljon za izložbu u Parizu 1937. godine predstavlja savremeno strukturiran izložbeni prostor raščlanjen u više nivoa povezanih u jedinstvenu fluidnu celinu prožetu promenama visina a time i doživljaja prostora. Paviljonu je tako dat introvertni karakter dok njegov spoljašnji izgled čini jednostavan prizmatični volumen.

Pogledajte i druge projekte

Hrvatska, Split
1928.
Idejnim rešenjem za Pomorski muzej u Splitu nastavlja se Zlokovićevo razmatranje modernističke oblikovnosti, na ovom projektu, usmereno na odnose arhitektonskih elemenata prema postavljenoj strukturi – trakasti prozori, ugaoni balkoni, podeone fasadne grede i ugaoni jarbol.
Srbija, Beograd
1937.
Dugo vremena se pokretalo pitanje izgradnje sajmišta koje bi odgovaralo Beogradu kao prestonici Jugoslavije i glavnom privrednom i administrativnom centru države. Iako je još 1923. godine osnovano posebno udruženje s ciljem unapređenja svih grana privrede, u čemu je organizovanje sajmova trebalo da ima primarni značaj, tek je tokom prve polovine tridesetih godina došlo do konkretnijih aktivnosti na realizaciji ove ideje.