Idejnim rešenjem za Pomorski muzej u Splitu nastavlja se Zlokovićevo razmatranje modernističke oblikovnosti, na ovom projektu, usmereno na odnose arhitektonskih elemenata prema postavljenoj strukturi – trakasti prozori, ugaoni balkoni, podeone fasadne grede i ugaoni jarbol. Objekat je u odnosu na predviđenu parcelu postavljen kao slobodnostojeći, a njegova geometrija osnove i volumetrija strukture proizilaze iz oblika parcele, tako da je jedna strana objekta dobila poligonalni oblik proizašao iz komponovanja dva kubična korpusa različite visine. Iako u organizaciji nije ostvaren slobodniji pristup u odnosu na samu namenu objekta, geometrija osnove i oblikovane komponente fasada su doprinele zaokruženijem modernističkom izrazu, naročito kada je u pitanju akcentovanje strukture ugaonim trakastim prozorima, ugaonim balkonima i uvučenim ulazom markiranim isturenim vertikalnim serklažom koji nosi jarbol zastave. Dinamičnost i ekspresivnost forme je dodatno naglašena polihromijom prozorskih okvira, podeonih zona između prozora i fasadnih greda koji su tako akcentovani u odnosu na bele fasadne površine.
Francuska, Pariz
1937.
Svetske izložbe su još od prvih nacionalnih smotri organizovanih polovinom 19. veka, pa do velikih međunarodnih manifestacija privrednog i društvenog značaja u okvirima 20. veka predstavljale eksperimentalno polje za brojne oblasti privrednog i tehničkog razvoja a takođe i za delokrug arhitektonskog stvaralaštva.
