Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti. Potreba za novim objektima državnih službi najčešće se javljala usled nedovoljnih ili neadekvatnih prostornih kapaciteta, što je bio slučaj i sa Državnom štamparijom koja je delovala u nekoliko objekata i čija je glavna zgrada u Pop Lukinoj ulici bila predviđena za rušenje zbog izgradnje pristupne ulice prema budućem Mostu kralja Aleksandra Prvog. Zbor toga je za novu zgradu štamparije u aprilu 1933. godine raspisan konkurs a za lokaciju je određena parcela nadomak Kalenić pijace (između Njegoševe i Mileševske ulice). Kasnije je za realizaciju prvo nagrađenog rada izabrana nova lokacije, iako su u izradi konkursnih radova bili relevantni drugačiji urbanistički parametri prvobitne lokacije. Iz tog razloga i Zlokovićevo rešenje teži više horizontalnoj a nižoj strukturi koju čine dve funkcionalne celine. Paralelopipedni oblik prednjeg volumena je dinamiziran zakošenjem bočnih strana zadnjeg korpusa i postavljanjem krovne nadstrešnice na povučenom poslednjem spratu. I u ovom projektu Zloković ostaje dosledan ispitivanju proporcijskih odnosa prozorskih otvora u odnosu na celinu strukture i njene površine, u ovom slučaju kombinovanjem tri različite visine otvora u ponovljenom vertikalnom ritmu (A-A-B-C), što u odnosu na duge trakaste prozore ili zid zavesu, koje Zloković nije nikada koristio u svojoj arhitekturi, daje mogućnost za oblikovnom ekspresijom i prostornom modulacijom koristeći se geometrijskim pravilnima.
