Državna štamparija

Godina
1933.
Mesto
Beograd, Srbija
Tip objekta Administrativni i poslovni
Ishod projekta Konkursni rad

Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti. Potreba za novim objektima državnih službi najčešće se javljala usled nedovoljnih ili neadekvatnih prostornih kapaciteta, što je bio slučaj i sa Državnom štamparijom koja je delovala u nekoliko objekata i čija je glavna zgrada u Pop Lukinoj ulici bila predviđena za rušenje zbog izgradnje pristupne ulice prema budućem Mostu kralja Aleksandra Prvog. Zbor toga je za novu zgradu štamparije u aprilu 1933. godine raspisan konkurs a za lokaciju je određena parcela nadomak Kalenić pijace (između Njegoševe i Mileševske ulice). Kasnije je za realizaciju prvo nagrađenog rada izabrana nova lokacije, iako su u izradi konkursnih radova bili relevantni drugačiji urbanistički parametri prvobitne lokacije. Iz tog razloga i Zlokovićevo rešenje teži više horizontalnoj a nižoj strukturi koju čine dve funkcionalne celine. Paralelopipedni oblik prednjeg volumena je dinamiziran zakošenjem bočnih strana zadnjeg korpusa i postavljanjem krovne nadstrešnice na povučenom poslednjem spratu. I u ovom projektu Zloković ostaje dosledan ispitivanju proporcijskih odnosa prozorskih otvora u odnosu na celinu strukture i njene površine, u ovom slučaju kombinovanjem tri različite visine otvora u ponovljenom vertikalnom ritmu (A-A-B-C), što u odnosu na duge trakaste prozore ili zid zavesu, koje Zloković nije nikada koristio u svojoj arhitekturi, daje mogućnost za oblikovnom ekspresijom i prostornom modulacijom koristeći se geometrijskim pravilnima.

Pogledajte i druge projekte

Bosna i Hercegovina, Sarajevo
1928–1931.
Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga.
1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Severna Makedonija, Skoplje
1933–1935.
Inicijativu za izgradnju Privrednog doma u Skoplju dali su početkom 1933. godine članovi Trgovinsko-industrijske komore, s ciljem da se na jednom mestu, u zajedničkom domu, okupe sve privredne organizacije Skoplja kako bi se obezbedio njihov efikasniji rad.
Srbija, Beograd
1936.
Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice).
Srbija, Beograd
Rudnička 1
1939–1940.
Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina).