Pretraga
Close this search box.

Hotel „Žiča“ arhitekta Milana Zlokovića na izložbi „Mataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra…“ u Narodnom muzeju Kraljevo

U Narodnom muzeju u Kraljevu, 15. decembra 2023. godine, otvorena je izložbaMataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra…“ posvećena istoriji ovog značajnog banjskog centra u Srbiji sa dugogodišnjom lečilišnom tradicijom. Zasluga za odlično pripremljenu izložbu pripada njenoj autorki Suzani Novčić, muzejskoj savetnici Narodnog muzeja Кraljevo, dok joj je u pripremi obimnog kataloga izložbe pomagao istoričar Radomir Jakšić iz Mataruške Banje.

Mataruška Banja, kao lečilište i turističko mesto, počinje da se razvija u prvim godinama 20. veka. Iako je jedna od najmlađih banja, zbog posebnih prirodnih resursa i karakteristične geografsko-prostorne strukture, njen razvoj išao je uzlaznom putanjom, posebno u godinama između dva svetska rata, kada je i formirana kao klimatsko lečilište za odmor i oporavak.

Značajno mesto u postavci izložbe i prezentaciji istorijata Mataruške Banje pripalo je hotelu „Žiča“ koji je 1932. godine izgrađen za vlasnika Dezider Hovana prema projektu arhitekta Zlokovića. Bio je to prvi moderni hotel u Srbiji u čijoj arhitekturi je objedinjena zapadna modernistička praksa u projektovanju ove tipologije. Hotel „Žiča“, koji je tada reklamiran kao moderan hotel s „trideset higijenskih, zračnih i sunčanih soba“, uneo je nove standarde u hotelsku arhitekturu i omogućio komforan boravak gostiju. Pored smeštaja i ugostiteljskih usluga gostima je na raspolaganju bio i otvoreni bioskop na krovnoj terasi hotela.

O hotelu „Žiča“, opusu Milana Zlokovića i radu Fondacije na otvaranju izložbe govorio je dr Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije.

Autorka izložbe Suzana Novčić je u svom obraćanju prisutnim ukazala na sudbinu Mataruške Banje kao svojevrsnog pokazatelja nespremnosti da „kao narod, od sebe sačuvamo vredne materijalne i nematerijalne segmente naše prošlosti, olako čineći diskontinuitet tamo gde za njim nema ni potrebe ni razloga“.

„Marljivo istraživanje arhivalije i foto dokumentarnog materijala u fondovima i zbirkama relevantnih arhivskih, muzejskih i bibliotečkih ustanova u Beogradu i Kraljevu, kao i u segmentu privatnog kolekcionarstva iznedrilo je ovu vrednu izložbu, kao svojevrsni zapis o prošlosti. Ništa manje nije vredan katalog za izložbu čiju osnovu čine dokumenta iz šest arhivskih fondova, jedne zbirke, sedam dnevnih i periodičnih listova i još 29 dokumenata, urbanističkih planova i stručne periodike“, istakao je otvarajući izložbu, recezent kataloga, dr Vlada Virijević.

Kroz razglednice, fotografije, predmete i dokumenta, posetioci izložbe se mogu upoznati sa genezom nastanka i razvoja Mataruške Banje, od pronalaska lekovite vode, preko međuratnih godina procvata i uspona, zatim sistemskih i ideoloških promena u socijalizmu, kada se razvila u moderno lečilište u skladu sa standardima savremene balneologije i rehabilitacije, sve do početka devedesetih godina 20. veka, kada je doživela svojevrsno posrnuće.

Pored hronološkog prikaza, izložba pruža uvid u prvobitni urbanističko-regulacioni plan, panorame naselja, arhitektonske projekte banjskih kupatila, hotela i vila, izgled turističko-ugostiteljskih objekata, zdravstvenih i lečilišnih ustanova, reprezentativnih banjskih vila, vizualno dočaravajući kulturu življenja, odevanja, odmora i rekreacije. Deo postavke čine i portreti znamenitih ličnosti (lekara, fotografa, arhitekata, trgovaca, učitelja i dr.), koje su svojim delovanjem i pregnućem ostavili vidan trag u razvoju Mataruške Banje, kao i likovi onih „običnih“ ljudi, najčešće bezimenih, koji su zarad izlečenja zdravstvenih tegoba, ali i lepih, veselih životnih trenutaka, izvesno vreme provodili u ovoj banji.

Izložba će biti otvorena do 15. februara 2024.godine.