Vila Bruna Mozera

Godina
1929–1931.
Mesto
Beograd - Zemun, Srbija
Mozerova 7
Tip objekta Jednostambeni i vile
Ishod projekta Realizacija
Status zaštite Prethodna zaštita

Gradska porodična vila uglednog Zemunca nemačkog porekla Bruna Mozera, vlasnika porodične vinarije Mozer, predstavlja jedinstven primer arhitekture ovog tipa stambenog objekta u beogradskoj arhitekturi s početka tridesetih godina 20. veka. Vila Mozer, smeštena na prostranoj parceli u širem rejonu centra Zemuna (posle Drugog svetskog rata u sastavu kompleksa NAVIP), u potpunosti je zasnovana na modernističkim oblikovnim idiomima pravilne geometrizovane strukture u kompoziciji kubičnih i poluobličastih volumena, ali s konvencionalnijom organizacijom unutrašnjeg prostora. Ravan krov je u potpunosti oslobođen i namenjen krovnoj terasi koja postaje trend u arhitekturi modernih jednoporodičnih stambenih objekata. Poput drugih modernih beogradskih kuća iz četvrte dekade 20. veka, i u arhitekturi Vile Mozer je akcenat stavljen na spoljašnje oblikovanje koje iskazuje nova stremljenja, dok je uređenje enterijera bilo manje osavremenjeno, pre svega, zbog objektivnih prilika sredine u kojoj nije bilo proizvoda iz industrijske proizvodnje ili dostupnih savremenih materijala (o tome svedoči i upotreba klasične stolarije).

Pogledajte i druge projekte

Srbija, Beograd
Internacionalnih brigada 76
1927–1928.
Sopstvena porodična kuća arhitekte Milana Zlokovića – Vila Kaja – izgrađena 1927. godine u vračarskom naselju Neimar označila je prodor moderne arhitekture u beogradsku sredinu.
Srbija, Beograd
Dalmatinska 79
1928–1930.
Кuća Nevene Zaborski projektovana je kao jednospratna porodična kuća sa jednim stanom – dnevnim boravkom u prizemlju i spavaćim sobama na spratu. U spoljnjem oblikovanju je ulična fasada simetrična i tretirana kao glatko zidno platno. Slikarski tretman fasade naglašen je širokim okvirom.
Srbija, Beograd
Osmana Đikića 20
1932–1933.
U nizu modernih porodičnih kuća – vila građenih u Beogradu tokom tridesetih godina 20. veka, kod kojih su uticaji modernog pokreta bili uglavnom formalistički primenjeni, izdvaja se Zlokovićeva Vila Prendić, sopstvenika advokata Jovana Prendića, u čijoj arhitekturi su principi modernizma znatno doslednije i celovitije tretirani.
Srbija, Beograd
Generala Šturma 4
1933.
Arhitekturom Vile Šterić, sopstvenika Dragoljuba Šterića, Zloković nastavlja razmatranje prostornih i organizacionih koncepcija jednoporodičnih stambenih objekata. Koncipirana kao slobodnostojeća porodična kuća na parceli, povučena od ulične regulacije, Vila Šterić se prostorno usmerava prema bašti prema kojoj se snižavaju kubusi objekta.