Arhitekturom Vile Šterić, sopstvenika Dragoljuba Šterića, Zloković nastavlja razmatranje prostornih i organizacionih koncepcija jednoporodičnih stambenih objekata. Koncipirana kao slobodnostojeća porodična kuća na parceli, povučena od ulične regulacije, Vila Šterić se prostorno usmerava prema bašti prema kojoj se snižavaju kubusi objekta. Iako je struktura kuće pogodovala primeni slobodnijeg i otvorenijeg plana, organizacija unutrašnjeg prostora je rešena konvencionalnije, s tim da je pažnja usmerena spoljašnjem komponovanju volumena i njihovoj gradaciji, i izvođenju osnovnog modula otvora (širine 150 cm) koji se variranjem dimenzija usklađuje prema geometriji fasadnih površina. Na užem delu parcele, između kuće i ograde, projektovano je izduženo podzemno sklonište od vazdušnog napada. Usmerenost beskompromisnom modernističkom oblikovanju forme manifestovana je i izradom makete – modela kuće, koja se čuva u zbirci Muzeja nauke i tehnike, preko koje Zloković, po ugledu na pristup doslednog moderniste, ispituje oblikovne odnose kompozicije i apstraktne izraze forme.
