Vila Šterić

Godina
1933.
Mesto
Beograd, Srbija
Generala Šturma 4
Tip objekta Jednostambeni i vile
Ishod projekta Realizacija
Status zaštite Spomenik kulture

Arhitekturom Vile Šterić, sopstvenika Dragoljuba Šterića, Zloković nastavlja razmatranje prostornih i organizacionih koncepcija jednoporodičnih stambenih objekata. Koncipirana kao slobodnostojeća porodična kuća na parceli, povučena od ulične regulacije, Vila Šterić se prostorno usmerava prema bašti prema kojoj se snižavaju kubusi objekta. Iako je struktura kuće pogodovala primeni slobodnijeg i otvorenijeg plana, organizacija unutrašnjeg prostora je rešena konvencionalnije, s tim da je pažnja usmerena spoljašnjem komponovanju volumena i njihovoj gradaciji, i izvođenju osnovnog modula otvora (širine 150 cm) koji se variranjem dimenzija usklađuje prema geometriji fasadnih površina. Na užem delu parcele, između kuće i ograde, projektovano je izduženo podzemno sklonište od vazdušnog napada. Usmerenost beskompromisnom modernističkom oblikovanju forme manifestovana je i izradom makete – modela kuće, koja se čuva u zbirci Muzeja nauke i tehnike, preko koje Zloković, po ugledu na pristup doslednog moderniste, ispituje oblikovne odnose kompozicije i apstraktne izraze forme.

Pogledajte i druge projekte

Srbija, Beograd
Internacionalnih brigada 76
1927–1928.
Sopstvena porodična kuća arhitekte Milana Zlokovića – Vila Kaja – izgrađena 1927. godine u vračarskom naselju Neimar označila je prodor moderne arhitekture u beogradsku sredinu.
Srbija, Beograd
Dalmatinska 79
1928–1930.
Кuća Nevene Zaborski projektovana je kao jednospratna porodična kuća sa jednim stanom – dnevnim boravkom u prizemlju i spavaćim sobama na spratu. U spoljnjem oblikovanju je ulična fasada simetrična i tretirana kao glatko zidno platno. Slikarski tretman fasade naglašen je širokim okvirom.
Srbija, Beograd
Mozerova 7
1929–1931.
Gradska porodična vila uglednog Zemunca nemačkog porekla Bruna Mozera, vlasnika porodične vinarije Mozer, predstavlja jedinstven primer arhitekture ovog tipa stambenog objekta u beogradskoj arhitekturi s početka tridesetih godina 20. veka.
Srbija, Beograd
Osmana Đikića 20
1932–1933.
U nizu modernih porodičnih kuća – vila građenih u Beogradu tokom tridesetih godina 20. veka, kod kojih su uticaji modernog pokreta bili uglavnom formalistički primenjeni, izdvaja se Zlokovićeva Vila Prendić, sopstvenika advokata Jovana Prendića, u čijoj arhitekturi su principi modernizma znatno doslednije i celovitije tretirani.