Zgrada FIAT-a

Godina
1939–1940.
Mesto
Beograd, Srbija
Rudnička 1
Tip objekta Administrativni i poslovni
Ishod projekta Realizacija
Status zaštite Spomenik kulture

Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina). Italijanska industrija automobila FIAT je već izgradnjom nove fabrike u Torinu, otvorene 1926. godine, prema projektu mladog arhitekte i inženjera Mate Truka (Matté Trucco), pokazala inženjersku inventivnost kroz savremen arhitektonski koncept (uvođenje automobila na petu krovnu etažu na kojoj je projektovana staza za testiranje automobila). U tom kontekstu se može tumačiti i Zlokovićev projekat za zgradu, odnosno autosalon, garažu i servis FIAT-a u Beogradu s kraja tridesetih godina, zasnovan na uticajima italijanske moderne tradicije ali prožet vlastitom stvaralačkom svojstvenošću – strukturalna racionalnost prilagođena harmonijskom i proporcijskom redu. Arhitektonske komponente ove zgrade – zaobljena zidna površina, monolitna fasada izvedena u crvenoj klinker opeci, beli kameni prozorski ramovi i krovna terasa s ogradom u vidu palube – u arhitektonskoj istoriografiji su pripisane elementima italijanskog racionalizma, ali oni u svojstvenoj Zlokovićevoj razradi dobijaju podjednako „industrijalizovani“ i „reprezentativni“ izraz usklađen s karakterom lokacije.

Pogledajte i druge projekte

Bosna i Hercegovina, Sarajevo
1928–1931.
Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga.
1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Severna Makedonija, Skoplje
1933–1935.
Inicijativu za izgradnju Privrednog doma u Skoplju dali su početkom 1933. godine članovi Trgovinsko-industrijske komore, s ciljem da se na jednom mestu, u zajedničkom domu, okupe sve privredne organizacije Skoplja kako bi se obezbedio njihov efikasniji rad.
Srbija, Beograd
1933.
Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti.
Srbija, Beograd
1936.
Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice).