Pretraga
Close this search box.

Saopštenje Fondacije povodom rušenja zgrada na Slaviji među kojima je i zgrada arhitekta Milana Zlokovića

Povodom rušenja istorijskih zgrada u bloku nadomak Trga Slavija, među njima i stambene zgrade Đure Bogdanića koju je 1926. godine projektovao arhitekt Milan Zloković, Fondacija Milan Zloković je izdala saopštenje za medije u kome se navodi da vest o rušenju ne iznenađuje, budući da se Fondaciju u proteklih godina više puta suočavala sa pitanjima stanja i statusa Zlokovićevih objekata od kojih su mnogi izrazito značajni za razvoj srpske arhitekture 20. veka i beogradske urbane sredine.

Stambena zgrada koju je projektovao Milan Zloković, iako pripada njegovom ranu opusu primer, upliva je modernih stremljenja u beogradsku sredinu. Susedna srušena zgrada češkog arhitekta Stevana Tobolara bila je vredan primer skladne i upečatljive istoricističke arhitekture čije, apsurdno, današnje kvazi interpretacije predstavljaju estetski obrazac koji je, kako se pokazalo, postao posebno privlačan za finansijsku elitu.

Svojevremeno, Fondacija se pridružila apelima stručne javnosti da se urbanom obnovom ovog bloka moraju sačuvati kulturno-istorijski značajni objekti, što je bilo istaknuto kroz argumentovane primedbe u zvaničnoj proceduri usvajanja urbanističkog plana, ali su one odbačene od nadležnih gradskih institucija, tako da je urbanistički plan usvojen 2022. godine i njime je investitoru omogućeno da pristupi rušenju zgrada u bloku kako bi realizovao svoje visoko profitni projekat.

Najznačajniji Zlokovićevi objekti, od kojih su mnogi proglašeni za spomenike kulture, devastirani su dogradnjama ili neprimerenim rekonstrukcijama. Pomenimo samo banalnu dogradnju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, dragulja srpske moderne arhitekture, adaptaciju zgrade salona i servisa „FIAT – Jugoauto“ na Autokomandi čija su dva sastavna dela umalo izbegla sudbinu zgrada na Slaviji, vilu Mozer u Zemunu koja je nedavno izgubila status prethodne zaštite i čija zaštita postaje sve više upitna, hotel „Žiča“ u Mataruškoj Banji koji je već duže vreme u lošem stanju, zgrade u Rankeovoj ulici koje čekaju na neizvesnu zaštitu u okviru kulturno istorijske ambijentalne celine Vračara i najskorije vilu Šterić na beogradskom Dedinju, antologijsko delo srpske zrele Moderne, koja je ubrzo po proglašenju za spomenik kulture promenila vlasnika koji je zgradu rekonstruisao i proširio na način da je ona trajno izgubila sve svoje spomeničke vrednosti.

Krajem tridesetih godina prošlog veka, komentarišući uređivanje centra Beograda, arhitekt Zloković je primetio kako se „interesi pojedinaca, zasnovani na neprikrivenoj građevinskoj spekulaciji, pozivaju na stečena prava, dok je naprotiv zakonodavac sa svojim zamršenim i vremenski razvučenim postupcima, išao u suštini u raskorak sa vremenom, kočio umesto da unapređuje. Pojam o slobodnom raspolaganju i pitanjima privatne svojine prelazio je često u samovlašće.“ Vreme se promenilo ali ne i svest o opštem dobru.

Zbog višegodišnjeg iskustva u aktivnostima na zaštiti objekata koje je Milan Zloković  projektovao u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije, naš prioritetni angažman na tom planu sve više doživljavamo kao borbu sa vetrenjačama i sa velikim izgledima za neuspeh, navedeno je u saopštenju. Zanemarivanje kulturnog i istorijskog identiteta Beograda rezultat je instrumentalizacije dugoročno prisutne ekonomske politike koja se sprovodi sistemski kroz spregu aktivnosti nadležnih javnih institucija.