Dom narodnog zdravlja

Godina
1938–1941.
Mesto
Risan, Crna Gora
Tip objekta Zdravstveni
Ishod projekta Realizacija

U Zlokovićevom arhitektonskom stvaralaštvu izdvaja se njegov znatan doprinos projektantskom razvoju tipologije zdravstvenih objekata u srpskoj modernoj arhitekturi, kako u međuratnom, tako i u posleratnom periodu, kroz nekoliko značajnih realizacija i idejnih rešenja. Jedna od tih realizacija  je i Dom narodnog zdravlja u Risnu, izgrađen krajem tridesetih godina, koji ujedno predstavlja i primer modernih objekata koje je Zloković gradio u manjim mestima doprinoseći razvoju i humanizaciji lokalne zajednice. Posle projekta za Univerzitetsku dečju kliniku koja je završena u osvit Drugog svetskog rata, Zloković je do izgradnje Doma zdravlja u Risnu radio još tri projekta zdravstvenih objekata – Bolnicu Stevana Samzea u Somboru, Paviljon Univerzitetske klinike za infektivne bolesti u Beogradu i bolnicu (porodilište?) za nepoznatu lokaciju, kroz koje je tipološki unapređivao savremene projektantske aspekte. Razrađujući osnovnu arhetipnu strukturu bolnice u Risnu i vodeći se funkcionalnošću njenih sadržaja, Zloković je upotrebio sistem modularnih mera prilagođen osnovnom konstruktivnom sistemu (armirano-betonske konstrukcije) a primenjen u određivanju veličine otvora, rasporedu otvora i odnosima pojedinih delova strukture objekta (delovi i elementi fasade, pergola nad pristupnim aneksom uzdignutim na stubove). U panorami Risna, moderna geometrizovana arhitektura je kontrastirala ogoljenom planinskom masivu u zaleđu mesta, ali je njen karakter, u razmeri čovekomeran a u oblikovanju racionalan, počivao na graditeljskim vrednostima Mediterana.    

Pogledajte i druge projekte

Srbija, Beograd
Tiršova 11
1933, 1936-1940.
Osnovana 1924. godine, odmah po formiranju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Univerzitetska dečja klinika je predstavljala samostalnu zdravstvenu ustanovu za koju je između 1936. i 1940. godine podignuta nova namenska zgrada prema projektu Milana Zlokovića.
Srbija, Beograd
1949.
Posleratno Zlokovićevo stvaralaštvo, ostalo u senci njegovih pionirskih ostvarenja zrelog modernizma, ostavilo je jedinstven arhitektonski trag u srpskoj arhitekturi druge polovine 20. veka u kome su sublimirana višeslojna projektantska iskustva i kontinuiran istraživački rad usmeren sagledavanju naučnih i umetničkih komponenti arhitekture i njihovom prožimanju.