U Zlokovićevom arhitektonskom stvaralaštvu izdvaja se njegov znatan doprinos projektantskom razvoju tipologije zdravstvenih objekata u srpskoj modernoj arhitekturi, kako u međuratnom, tako i u posleratnom periodu, kroz nekoliko značajnih realizacija i idejnih rešenja. Jedna od tih realizacija je i Dom narodnog zdravlja u Risnu, izgrađen krajem tridesetih godina, koji ujedno predstavlja i primer modernih objekata koje je Zloković gradio u manjim mestima doprinoseći razvoju i humanizaciji lokalne zajednice. Posle projekta za Univerzitetsku dečju kliniku koja je završena u osvit Drugog svetskog rata, Zloković je do izgradnje Doma zdravlja u Risnu radio još tri projekta zdravstvenih objekata – Bolnicu Stevana Samzea u Somboru, Paviljon Univerzitetske klinike za infektivne bolesti u Beogradu i bolnicu (porodilište?) za nepoznatu lokaciju, kroz koje je tipološki unapređivao savremene projektantske aspekte. Razrađujući osnovnu arhetipnu strukturu bolnice u Risnu i vodeći se funkcionalnošću njenih sadržaja, Zloković je upotrebio sistem modularnih mera prilagođen osnovnom konstruktivnom sistemu (armirano-betonske konstrukcije) a primenjen u određivanju veličine otvora, rasporedu otvora i odnosima pojedinih delova strukture objekta (delovi i elementi fasade, pergola nad pristupnim aneksom uzdignutim na stubove). U panorami Risna, moderna geometrizovana arhitektura je kontrastirala ogoljenom planinskom masivu u zaleđu mesta, ali je njen karakter, u razmeri čovekomeran a u oblikovanju racionalan, počivao na graditeljskim vrednostima Mediterana.
