Državna hipotekarna banka u Sarajevu

Godina
1928–1931.
Mesto
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Tip objekta Administrativni i poslovni
Ishod projekta Realizacija
Status zaštite Nacionalni spomenik BiH

Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga. Konkursni rad je predat pod šifrom za koju je iskorišćena Ciceronova sentencia HONOS ALIT ARTES (lat. prev. Čast (ili slava) neguje umetnosti ili Čast dolazi iz umetnosti), koja je ujedno bila i moto samog rada, te Zlokovićev autorski stav – credo. Prvobitno rešenje Zloković je zasnovao na istoricističkim predlošcima italijanskih palata sa naglašenom središnjom zonom prvog sprata – piano nobile – u vidu petolučne arkadne lođe sa grubom kamenom profilacijom stubaca koja korespondira sa lučnim kamenim okvirima prozora i ulaza u prizemlju. Glatka površina fasadnih zidova je preuzeta i na kasnije izmenjenom rešenju na kome više nema lučnih elemenata, dok je nešto drugačija proporcijska i dimenziona osnova volumena bila podesnija postojećoj urbanističkoj situaciji. Kamena obloga i niz od pet visokih pilastara sa stilizovanim jonskim kapitelima su dali zgradi banke naglašeniji monumentalni izraz. U arhitekturi ove bankarske palate, koja odiše odmerenošću i strogošću, Zloković je sublimirao poznavanje klasične arhitekture znalački pretočene u modernizovani akademski jezik upotpunjen umetničkim radovima skulpturalno-reljefnih kompozicija.

Izvori

Pogledajte i druge projekte

1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Severna Makedonija, Skoplje
1933–1935.
Inicijativu za izgradnju Privrednog doma u Skoplju dali su početkom 1933. godine članovi Trgovinsko-industrijske komore, s ciljem da se na jednom mestu, u zajedničkom domu, okupe sve privredne organizacije Skoplja kako bi se obezbedio njihov efikasniji rad.
Srbija, Beograd
1933.
Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti.
Srbija, Beograd
1936.
Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice).
Srbija, Beograd
Rudnička 1
1939–1940.
Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina).