Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga. Konkursni rad je predat pod šifrom za koju je iskorišćena Ciceronova sentencia HONOS ALIT ARTES (lat. prev. Čast (ili slava) neguje umetnosti ili Čast dolazi iz umetnosti), koja je ujedno bila i moto samog rada, te Zlokovićev autorski stav – credo. Prvobitno rešenje Zloković je zasnovao na istoricističkim predlošcima italijanskih palata sa naglašenom središnjom zonom prvog sprata – piano nobile – u vidu petolučne arkadne lođe sa grubom kamenom profilacijom stubaca koja korespondira sa lučnim kamenim okvirima prozora i ulaza u prizemlju. Glatka površina fasadnih zidova je preuzeta i na kasnije izmenjenom rešenju na kome više nema lučnih elemenata, dok je nešto drugačija proporcijska i dimenziona osnova volumena bila podesnija postojećoj urbanističkoj situaciji. Kamena obloga i niz od pet visokih pilastara sa stilizovanim jonskim kapitelima su dali zgradi banke naglašeniji monumentalni izraz. U arhitekturi ove bankarske palate, koja odiše odmerenošću i strogošću, Zloković je sublimirao poznavanje klasične arhitekture znalački pretočene u modernizovani akademski jezik upotpunjen umetničkim radovima skulpturalno-reljefnih kompozicija.
1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
