Posleratno Zlokovićevo stvaralaštvo, ostalo u senci njegovih pionirskih ostvarenja zrelog modernizma, ostavilo je jedinstven arhitektonski trag u srpskoj arhitekturi druge polovine 20. veka u kome su sublimirana višeslojna projektantska iskustva i kontinuiran istraživački rad usmeren sagledavanju naučnih i umetničkih komponenti arhitekture i njihovom prožimanju. Jedno od tih manje poznatih ostvarenja iz posleratnog perioda stvaralaštva jeste i nagrađen konkursni rad za Ginekološko-akušersku kliniku Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Zahvaljujući ubrzanom rastu životnog standarda posle Drugog svetskoga rata, zdravstvena zaštita postaje jedan od važnih životnih činilaca, pa mnoge zemlje ulažu značajna sredstva u unapređenje uslova zdravstvene zaštite, naročito u ona društva s razvijenijom socijalnom politikom. Jedna od njih je bila i Jugoslavija gde se od druge polovine pedesetih godina ulaže u izgradnju novih objekata društvenog standarda, među kojima se ističu bolnički objekti i kompleksi. Kvalitet zdravstvene zaštite se ogledao i u savremeno projektovanim i opremljenim zdravstvenim ustanovama. U tom kontekstu se ističe i Zlokovićevo rešenje klinike u kome dispozicija zgrade i unutrašnja organizacija proizilaze iz savremenih bolničkih postavki i tehnoloških dostignuća. Rotiranje četiri krila zgrade omogućeno je njihovo potpuno otvaranje u skladu s odgovarajućom orijentacijom, naročito kako bi se bolničkim sobama obezbedio neometan pogled. U osnovi rešenja se nalazi modularna koordinacija mera primenjena u konstruktivnoj i organizacionoj postavci.
