Privredni dom

Godina
1933–1935.
Mesto
Skoplje, Severna Makedonija
Tip objekta Administrativni i poslovni
Ishod projekta Realizacija

Inicijativu za izgradnju Privrednog doma u Skoplju dali su početkom 1933. godine članovi Trgovinsko-industrijske komore, s ciljem da se na jednom mestu, u zajedničkom domu, okupe sve privredne organizacije Skoplja kako bi se obezbedio njihov efikasniji rad. Plac za zgradu površine 630 kvadratnih metara je kupljen na Trgu Kralja Petra u centru grada, do nove zgrade Narodne banke s kojom je nova zgrada Doma trebalo da bude visinski usklađena. Prema tome je predviđeno da Dom pored podruma ima prizemlje, mezanin i tri sprata i da zauzima prostor od oko 470 kvadratnih metara. Očekivalo se da zgrada Doma bude jednostavna i reprezentativna. Za dobijanje idejnog rešenja raspisan je arhitektonski konkurs na kome je prva nagrada dodeljena Milanu Zlokoviću. Izgradnja Doma je počela u oktobru 1933. godine. Zbog visoke cene izgradnje investitor je zahtevao da se projektom predvide prostori za rentiranje u prizemlju i na prvom spratu (trgovačke radnje i ugostiteljstvo). Opisujući projekat Doma Zloković navodi da je zgrada projektovana u armirano-betonskoj skeletnoj konstrukciji, sa ravnim krovom, dok će se u izgradnji koristiti suvremeni građevinski proizvodi. Na modernistički oblikovanoj fasadi prema trgu dominira okvir zastakljenog mezanina, dok je zaobljavanjem zidova od prvog do trećeg sprata, a ostavljanjem međuspratne konstrukcije u konstruktivnom rasteru sa stubovima, postignuto markiranje ugla u odnosu na oblikovno različite fasadne površine svih strana objekta.

Pogledajte i druge projekte

Bosna i Hercegovina, Sarajevo
1928–1931.
Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga.
1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Srbija, Beograd
1933.
Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti.
Srbija, Beograd
1936.
Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice).
Srbija, Beograd
Rudnička 1
1939–1940.
Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina).