Vila Prendić

Godina
1932–1933.
Mesto
Beograd, Srbija
Osmana Đikića 20
Tip objekta Jednostambeni i vile
Ishod projekta Realizacija
Status zaštite Spomenik kulture

U nizu modernih porodičnih kuća – vila građenih u Beogradu tokom tridesetih godina 20. veka, kod kojih su uticaji modernog pokreta bili uglavnom formalistički primenjeni, izdvaja se Zlokovićeva Vila Prendić, sopstvenika advokata Jovana Prendića, u čijoj arhitekturi su principi modernizma znatno doslednije i celovitije tretirani. Prema morfološkim karakteristikama Vila Prendić je slobodno stojeća porodična kuća postavljena na uličnu regulaciju, tako da se u kuću ulazi s ulice bez pristupnog dela parcele, ali je ostatak parcele u pozadini kuće predviđen za baštu. Pored stambenog dela u kući se nalazila i ordinacija advokatove supruge, dr Dragojle Prendić, funkcionalno i prostorno odvojene od stambene namene – s posebnim ulazom i na drugom nivou, odnosno u nivou ulice (ordinacija s čekaonicom je na nižem nivou od stambenog dela), što predstavlja vid koncepta Raumplana primenjenog na Zlokovićev svojstven način. Ova diferencijacija dve funkcije kuće je ispoljena i u spoljašnjoj strukturi, pa je lekarska ordinacija smeštena u posebnom prizemnom volumenu, u odnosu na stambeni prostor razvijen u osnovnom jednospratnom kubusu i koji je preko ulaznog hola povezan s ordinacijom. Jednostavna i kompaktna organizacija stana, grupisana oko stepenišne vertikale, ukazuje na kvalitet stambenog prostora i njegovu funkcionalnost usmerenu savremenom životu.

Pogledajte i druge projekte

Srbija, Beograd
Internacionalnih brigada 76
1927–1928.
Sopstvena porodična kuća arhitekte Milana Zlokovića – Vila Kaja – izgrađena 1927. godine u vračarskom naselju Neimar označila je prodor moderne arhitekture u beogradsku sredinu.
Srbija, Beograd
Dalmatinska 79
1928–1930.
Кuća Nevene Zaborski projektovana je kao jednospratna porodična kuća sa jednim stanom – dnevnim boravkom u prizemlju i spavaćim sobama na spratu. U spoljnjem oblikovanju je ulična fasada simetrična i tretirana kao glatko zidno platno. Slikarski tretman fasade naglašen je širokim okvirom.
Srbija, Beograd
Mozerova 7
1929–1931.
Gradska porodična vila uglednog Zemunca nemačkog porekla Bruna Mozera, vlasnika porodične vinarije Mozer, predstavlja jedinstven primer arhitekture ovog tipa stambenog objekta u beogradskoj arhitekturi s početka tridesetih godina 20. veka.
Srbija, Beograd
Generala Šturma 4
1933.
Arhitekturom Vile Šterić, sopstvenika Dragoljuba Šterića, Zloković nastavlja razmatranje prostornih i organizacionih koncepcija jednoporodičnih stambenih objekata. Koncipirana kao slobodnostojeća porodična kuća na parceli, povučena od ulične regulacije, Vila Šterić se prostorno usmerava prema bašti prema kojoj se snižavaju kubusi objekta.