Zgrada za rentu Hipotekarne banke Trgovačkog fonda, palata „Albanija“ (H.B.T.)

Godina
1938.
Mesto
Beograd, Srbija
Frankopanove i Kralja Milana
Tip objekta Administrativni i poslovni
Ishod projekta Konkursni rad

Nakon rušenja kafane Albanija, smeštene na uglu Kolarčeve i Knez Mihajlove ulice, poznatog stecišta mnogih Beograđana koju su nazivali ruglom i nehigijenskim mestom u centru grada, povelo se pitanje šta bi trebalo graditi na toj značajnoj lokaciji u centru prestonice. U anketi dnevnog lista Vreme sprovedenoj oktobra 1936. godine među nekoliko uglednih beogradskih arhitekata o tome šta vide na mestu srušene kafane i šta bi bile polazne tačke novog rešenja, Milan Zloković je izneo mišljenje da bi na tom istaknutom uglu najužeg centra Beograda trebalo podići „zgradu koja će nam u suženim razmerama dočaravati jedan odlomak njujorškog Rokfeler-sitija“, izvedenu tako da svojom dispozicijom i namenom bude opšte pristupačna. Zloković se zalagao da se prisutne dileme u stručnoj i široj javnosti reše raspisivanjem arhitektonskog konkursa za idejni projekat, što je i učinjeno polovinom januara 1938. godine, kada je Hipotekarna banka Trgovačkog fonda u Beogradu raspisala konkurs za izradu idejne skice za novu zgradu koja je trebalo da bude monumentalni objekat s obzirom na oblik, vrednost i karakteristike lokacije. U funkcionalnom smislu zgrada bi bila poslovno-administrativni objekat s prostorima za rentiranje, a prema uslovima konkursa se predviđalo da ima prizemlje, mezanin i sedam spratova. Na konkursu je učestvovalo desetine jugoslovenskih arhitekata, predlažući različita rešenja, među kojima je ostalo zapaženo rešenje arhitekte Zlokovića po izrazito savremenom arhitektonskom tretmanu specifične urbanističke situacije. Zloković je ugaonu poziciju zgrade naglasio vitkom zaobljenom kulom od osamnaest spratova koja organski izrasta iz nižeg dela uklopljenog u blokovsku strukturu. Ovako koncipirana zgrada bi bila urbanistički reper i gradski vidikovac modernog grada koji je svojim realizacijama oplemenjivao arhitekta Zloković.

Izvori

„Уместо срушене „Албаније”… „требало би подићи зграду која ће нам дочарати бар један одломак њујорошког Рокфелер-ситија…” [изјава М. Злоковића у анкети], Време, 21. 10. 1936. године, 11.

Pogledajte i druge projekte

Bosna i Hercegovina, Sarajevo
1928–1931.
Značajno ostvarenje Milana Zlokovića u Bosni i Hercegovini koje se vezuje za završetak prve faze njegovog stvaralaštva jeste zgrada Državne hipotekarne banke u Sarajevu nagrađena drugom nagradom prvog ranga.
1929-1930.
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Srbija, Beograd
1930–1931.
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Severna Makedonija, Skoplje
1933–1935.
Inicijativu za izgradnju Privrednog doma u Skoplju dali su početkom 1933. godine članovi Trgovinsko-industrijske komore, s ciljem da se na jednom mestu, u zajedničkom domu, okupe sve privredne organizacije Skoplja kako bi se obezbedio njihov efikasniji rad.
Srbija, Beograd
1933.
Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti.
Srbija, Beograd
1936.
Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice).
Srbija, Beograd
Rudnička 1
1939–1940.
Automobilsku industriju prve polovine 20. veka pratio je snažan modernizacijski proces zasnovan na novim tehnološkim i privrednim mogućnostima. U takvom ambijentu moderna arhitektura je pogodovala prezentaciji savremenih dostignuća (proizvodi nove industrije), kao što su i novi modeli automobila bili odgovarajući atribut za upotpunjeni prikaz modernih arhitektonskih ostvarenja (kuća – mašina).