Kosturnica na Zejtinliku
Srpsko vojničko groblje u Solunu, podignuto na prostoru Zejtinlik (nekadašnja turska pijaca) gde se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica za srpsku vojsku i u sklopu koje je nastalo groblje za preminule borce, uređeno je s idejom da se na jednom zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu.
Svetosavski hram
Na drugom konkursu sa spomen hram Svetog Save na Vraćaru, raspisanom 1926. godine, učestvovali su najviđeniji srpski arhitekti, među kojima su Milan Zloković i ruski arhitekta Andrej Vasiljevič Papkov nastupili sa zajedničkim konkursnim radom, kome je prema oceni žirija pripao otkup. U raspisu konkursa se tražio monumentalni hram u srpsko-vizantijskom stilu iz doba kneza Lazara koji bi mogao da primi šest hiljada vernika.
Dom invalida na Malom Kalemegdanu
Konkursni rad za zgradu Doma invalida na Malom Kalemegdanu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Pomorski muzej u Splitu
Idejnim rešenjem za Pomorski muzej u Splitu nastavlja se Zlokovićevo razmatranje modernističke oblikovnosti, na ovom projektu, usmereno na odnose arhitektonskih elemenata prema postavljenoj strukturi – trakasti prozori, ugaoni balkoni, podeone fasadne grede i ugaoni jarbol.
Beogradski sajam / Terazijska terasa
Zapaženo idejno rešenje iz Zlokovićeve rane modernističke faze je konkursni rad za uređenje Terazijske terase u Beogradu, smatrane prostorom značajnog urbanističko-arhitektonskog zahvata u centralnoj gradskoj zoni.
Palata Privilegovane agrarne banke
Konkursni rad za Palatu Privilegovane agrarne banke u Beogradu predstavlja jedan manje poznat Zlokovićev projekat iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda.
Železnička stanica u Skoplju
Konkursni rad za zgradu Železničke stanice u Skoplju predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz ranijeg perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Koristeći se ranijim iskustvom u radu na tipovima manjih železničkih stanica, kako bi se ovim objektima dao savremen arhitektonski izraz, Zloković za Skoplje projektuje modernu železničku stanicu sa tri peronska ostrva.
Državna štamparija
Među arhitektonskim konkursima koji su se tokom tridesetih godina raspisivali za državne ustanove u Beogradu, bio je i konkurs za Državnu štampariju iz 1933. godine, na kome su učestvovali mnogi vodeći jugoslovenski arhitekti.
Državna markarnica
Konkursni rad za zgradu Državne markarnice u Beogradu predstavlja jedan od manje poznatih Zlokovićevih projekata iz zrelog perioda stvaralaštva koji je sada istraživačima dostupan u Legatu Milana Zlokovića pri Muzeju grada Beograda. Državna markarnica, ustanova u kojoj su štampane poštanske i taksene marke i druge vrednosne hartije, nalazila se pre Drugog svetskog rata u niskim barakama na prostoru u podnožju Senjaka (na uglu Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice).
Jugoslovenski paviljon u Parizu
Svetske izložbe su još od prvih nacionalnih smotri organizovanih polovinom 19. veka, pa do velikih međunarodnih manifestacija privrednog i društvenog značaja u okvirima 20. veka predstavljale eksperimentalno polje za brojne oblasti privrednog i tehničkog razvoja a takođe i za delokrug arhitektonskog stvaralaštva.
